Wi-fi na koronarnom odeljenju ili Urgentni centar deo drugi

Sve je bilo gotovo za 45 minuta...stent Gazella ugradjen u moju arterju...Protok krivi normalan...leva ruka vise ne trne ...spreman da idem kuci !!!

Pomislio sam tada , ne sluteci da cu jos 5 dana provesti u urgentnom centru oporavljajuci se od ove naizgled bezopasne i rutinske operacije.
Kada su me vratili iz operacionog podruma u kome sam uzivo gledao direktan prenos ugradjivanja stenta,vec se bio okupio prilican broj ljudi koje je
ovaj poduhvat i moje stanje poprilicno zanimalo..Maja, Andrej,Dejana,Aca, Andjelija i Milan su me cekali poredjani u vrstu dok su me medicinska braca
vozala u krevetu sa tockicima nazad u sobu gde cu provesti svoju prvu noc, potpuno drogiran umoran i osamucen sledom dogadjaja koji su se te nedelje
25-og septembra 2016 odvijali neverovatnom brzinom.
Ne znam ni kada ni kako ali sam u jednom trenutku ostao sam u sobi na koronarnom odeljenju urgentnog centra u Beogradu, svi su otisli, moji prijatelji
i rodbina mislim, a ja sam lezao u krevetu sa tockicima,bez cebeta,samo prekriven carsavom a svojim mobilnim telefonom u ruci...Napusten, sam
samcat...ostavljen na milost i nemilost medicinskih sestara, doktora,medicinske brace....Niko vise nije obracao paznju na mene ...sto je i normalno,
jer su dolazili i drugi slucajevi, novi pacijenti ,kojima je pomoc bila potrebnija... Meni su stavili samo neku vrecu sa peskom na mesto u desnoj
preponi gde me je doktor probusio da bi usao u arteriju, i naredili da se ne pomeram 24 sata!!!
Bio sam u nekom polusnu,slab kao krpa, bez snage da se pomerim ..kapci su mi se sklapali a san dolazio na oci.... nocu su me budili jecaji i
halucinacije drugig bolesnika , nije bilo prijatno ostati u toj sobi, Brod ludaka..pomislih i pomerajuci samo levu stranu tela nastavljao sam da
bitisem u polusnu daleko od svih, sam samcat u sobi za hitne slucajeve na koronarnom odeljenju urgentnog centra u Beogradu.
Prosla je i ta prva noc, jutro je osvanulo, vizita je prosla, nekoliko lekara su se posebno interesovali za mene, ne znajuci da su to poznanici Majini,
i Guletovi i Cecini, i na opste zadovoljsvo njihovo , a i svoje oporavljao san se bez komplikacija.

Komplikacije sam imao sa telefonom koji je poceo da se prazni ali i da zvoni??Ko bi mogao sada da me zove iz Holandije, a nije Miric? Ono sto nisam
znao a nije mi ni padalo napamet je da je moja Miric, koja zna izuzetno efikasno i dobro da reaguje u kriznim situacijama, vec obavestila agenciju
putnog osiguranja sta mi se dogodilo. Dakle potpuno neocekivano sada sam sa truge strane zice ..imao nekog iz osiguranja koji me je pitao kako sam,
kako je prosla operacija i da li se dobro osecam ??? Taj neko me je pitao i za dozvolu da moj Miric dodje da me poseti u Beogradu ??? Vise nisam bio
sam!!! Paznja koja mi je nedostajala vracala mi se tada visestruko i mogu Vam reci da mi je prijala, ooo da ...i te kako prijala !!!

Bese i suncano toga ponedeljka , tako da mi se raspolozenje popravljalo, navikavao sam se na guzvu u ovoj sobi..video sam da postoji i wi-fi ali nisam
znao sifru ?? Kao da su znali da sam profesionalac sto se kompjutera tice postavili su me pored radnog mesta na kome je stajao i kompjuter, tako da sam mogao da pratim trenutnu situaciju i medicinsku sestru je u pauzi petljala da odstampa nesto sa interneta za cerku, ali u fullscreen-u web brouwsera nigde nije bilo opcije za stampanje ???

"jooj kako ovo radi ? , a obecala sam joj da cu joj odstampati !!! sreci mojoj, treba joj za seminar??"

i tada automatski progovaram "control p" !! brizna majka me gleda, mozda buncam, sta se mesam, ko me je sta pitao ???
Te dve reci, ustvari jedna rec i jedno slovo, obezbedili su mi i wi-fi sifru koronarnog odeljenja...Pogadjate... posle uspesnog stampanja nekoliko
stranica sa interneta, dobio sam i sifru sa kojom sam sada mogao da se povezem na net, i da ne trosim skupe impulse da bih bio u kontaktu sa normalnim
svetom izvan ove sobe koja me je sve vise podsecala na Cosicevu "valjevsku bolnicu".

Wi-fi ..whats app, facebook, viber... svet na dlanu ,sada sam mogao da objavim svetu da sam ziv, da disem da se smejem, da sam radostan sto mi leva ruka vise ne trne,sto sunce sija kroz prozor sok sobe na koronarnom odeljenju urgentnog centra, sto mi Miric sutra dolazi !!!

Bio sam kao nov!!! samo uzasno iscrpljen i usamljen....