Koronarno 2 ili zahvalnica...Urgentni centar KRAJ

U ponedeljak uvece sam prebacen iz sok sobe na normalno odeljenje ,koronoarno 2 , jer se nalazilo na drugom spratu...u sobi sa 5 kreveta bilo nas je troje.Docekan od dva starosedeoca koji su mi pozeleli dobrodoslicu recima "ti si sada 203/3 a zvacemo te Novica, jer si nov:)" I tako sam postao Novica

U poredjenju sa sobom "valjevska bolnica" ova nova soba bila je opava oaza mira i tisine. lezao sam pored prozora i posmatrao gugutku koja je u
trenu sletela na olovnu ivicu prozora, znao sam da ce me doci posetiti , jer uvek dodje ta gugutka....Noc provodim mirno,posle razgovora sa Ivanom i
Rasom , mojim cimerima,spavam kao beba sanjajuci novi dan utorak,kada ce i Miric stici.... Kada Vas strefi srce postanete jako slabi, pokusavam da
ustanem, da se krecem ali to je za sada nemoguca misija...jedva da uspem da se okrenem u krevetu a da se ne zadisem...Sa Ivanom vrlo zanimljiv
razgovoro Dzoniju Stulicu, o politici ,koji je nezaobilazan, o zivotu u holandiji... Jutro prolazi relativno brzo a oko 14.00 stize i Miric, direktno
sa aerodroma...Zahvaljujuci ljubaznoscu i profesionalnoscu ljudi iz ANWB-a,organizacije u kojoj imamo putno osiguranje Miric je stigla u Beograd vec sledeceg dana, sve joj je bilo placeno i organizovano,brige skinute sa vrata, dosta je da sam joj ja zadao brige sa mojim infarktom,mislili su u osiguranju, pa su zato, verovatno, sve za nju organizovali ....

Kao i svaki bolesnik, dobijam od Mirica voce,vodu i novine.. Da sam znao. potrazio bih i toalet papir, jer ga na zalost nije bilo u nasem zajednickom
Wc-u , koji bese neuobicajeno cist za ondasnje pojmove cistoce ...
Urgentni centar je moderna i dobro opremljena bolnica, sa izuzetnim timom strucnjaka koji tamo rade, sa vrhunskim profesionalcima ali neke sitnice, koje bi se mogle popraviti sa samo malo paznje i volje, kvare opstu sliku ove bolnice....Hrana jke uzasna, a osoblje koje je deli jako neljubazno, usudio sam se da se pozalim na potpuno hladnu porciju toplog obroka, na sta nisam
naviknut, kao sto nisam bio naviknut ni na reakciju koju sam dobio... Necu ulaziti u detalje, mozete pogadjati kako mi je odbrusila raznosacica hladnih
tanjira....
Srecom u sredu saznajem da ce me u cetvrtak pustiti kuci, ukoliko ne bude nikakvih komplikacija i ukoliko se budem oporavljao kao sto su i
ocekivanja... pokusavam da ustanem i da setam pomalo, polagano, opusteno....
Secam se da su otpustanja iz bolnice dogadjaj za sebe, praznik, secam se i kada sam tacno pre pola veka izlazio sa infektivne klinike posle odlezanog
trbusnog tifusa....secam se i da me je doktorka Glumac, optustila iako nisam uspeo da progutam sondu, i tako se ustanovi da u zeludcu ne nosim klice
tifusa.
Ovo otpustanje nije bilo praznik, nego dugo i lagano mucenje, a sve zahvaljujuci mome holandskom drzavljanstvu... Toga prelepog cetrvtka 29 septembra
2016 u 11.00 casova trebao sam izaci iz bolnice, trebao kazem, da u drzavi srbiji sve funkcionise kao sto treba... Miric i Dejana su dosli po mene,
oprostio sam se od mojih cimera, podelio stampu koju sam procitao,preostale flasice vode i toalet papir i dostojanstveno izasao na hodnik da tamo
sacekam moju otpusnu listu i pasos.... I cekao sam i cekao ...dugo,strpljivo,ali ni otpusne liste ni pasosa... prekid u vezama, pomislio sam sigurno
jos nisu dobili potvrdu iz Holandije da troskovi lecenja , nekih tricavih 2.500 eura idu na racun mog zdravstvenog osiguranja u holandiji....Posle sat
vremena ,ja nestrpljiv, pozvao sam moje osiguranje i vidno nezadovoljan pitao zasto nisu potvrdu poslali na vreme??? "ali gospodine, potvrda je poslata jos juce na e-mail koji ste nam dali ??"
Naravno , tek tada mi je pukao film!!! Bolnicka administracija uopste ne cita mailove, internet je ovde jos uvek buducnost!!Ne zelim da ulazim u
detalje,necu Vam ni reci da je citavo natezanje trajalo do 4 sata popodne, ni da su mi predlozili da prespavam jos jednu noc u bolnici dok oni ne
strede svoju administraciju,postvdu iz Holandije sam dobio u roku od 10 minuta na moj privatni e-mail, odstampao sam je i poturio pod nos sestri
Bozici, koja vise nije znala sta i kako da uradi??? Najzad oko 16.15 posle overene potvrde koju je moja Dejana morala da nosi u Nemanjinu i da donese nazad dobio sam svo pasos nazad i lagano ,ali ipak u zurbi napustio sam ovo moje privremeno boraviste uputivsi se u hotelsku sobu koju je za mene i Mirica rezervisala Maja a platilo je moje holandsko osiguranje ...

Jos 5 dana u Beogradu,5 dana oporavka, susreta sa prijateljima i rodbinom koji su za mene brinuli,5 dana jesenjeg sunca , setnje po knez Mihajlovoj i
...gotovo... Moja beogradska avantura nazvana infakt u Beogradu se zavrsila .....

Bogatiji za jedno zivotno iskustvo, stent Gazella,i gomilu lekova vracam se u zemlju vetrenjaca i lala,gde je hrana u bolnicama topla, sobe ciste, administarcija besprekorna ali i lekarske greske potpuno normalne, gde lekari rade od 9 do 5 a za ugradnju stenta morate na listu cekanja...U zemlju gde samo jedan bolnicki dan kosta kao moje kompletno lecenje u Beogradu ...

I sa tim pomesanim osecanjima ipak moram reci jedno ogromno HVALA svima u urgentnom centru, svima koji su se brinuli i pobrinuli da mi bude dobro, da se oporavim, da ponovo budem onaj stari, ali sada sa 10 kilograma manje i bez cigareta ,da svakodnevno setam, brojim korake i kilometre koje sam presao vodeci vise racuna o sebi , jer ne ponovilo se ....