Kako sam prestao da pusim Ili Infarkt u Beogradu

Na poslu, posla sve manje…Luksuzni problem …ili nesto o cemu treba da povedem racuna ? Do penzije jos 10 godina….Ovog Novembra 25 godina u firmi …zlatan sat !!!
Kako imam visak vremena odlucio sam da proverim kako bi “Dentaltours” funkcionisao i u praksi , pa sam poveo naseg prijatelja Andreja u zemlju Srbiju da konacno sredi svoje zube, ustedi desetak hiljada eura a i potpomogne medicinski turizam u otadzbini ( mojoj naravno).
Tada nisam ni slutio da cu ja biti taj koji ce uz pomoc putnog osiguranja dati finansisku inekcuju nasem zdravstvu , ali ih i namuciti papirologijom, uzdrmati administraciju svojim holandskim pasosem i nekim banalnim opaskama kao sto su “izvinite ova hrana je potpuno hladna” ili “mozete li u muski wc staviti i rolnu toalet papira ….
22 septembar…Andrej i ja stizemo Wizairom u Beograd, ceka nas gospodin Nikola koga je naravno narucila moja draga prijateljica Maja,i vozi nas u centar grada ..Kapetan Misinu ulicu gde nas ceka gospodin Ilija koji je kontakt persona za apartman koji smo tamo iznajmili …. Apartman je prostran, cist i nov, za svaku pohvalu …ali kada smo usli ni Andrej ni ja nismo pronasli pepeljaru , sto bi znacilo da je u istome zabranjeno pusenje …. Da ne bi bilo dileme zovem Iliju , koji verovatno jos nije ni u kola usao da ga pitam …gde su pepeljare ??? Odgovor pogadjate… ali to nas ne obeshrabruje ….Andrej i moja malenkost stoje ispred apartmana u kapetan Misinoj ulici i sa uzivanjem puse ogrejani miholjskim suncem u Beogradu ….
Andrej se ne moze nacuditi , u svakoj kafani , restoranu, kaficu,poslasticarnici je dozvoljeno pusenje !!!! I koristili smo priliku uz kafu, posle vecere, uz pivo ili tek onako .On Marlboro, ja Samson…
Prvi su nam dani ispunjeni ….
Vidjenje sa Guletom, ortopan u Francuskoj, prva poseta zubaru Jovi, vecera u Kolarcu, susret sa mojom familijom…Sve ide po planu, tempo je zestok ,ali …uz lagano opustanje uz kaficu i cigaru izdrzava se !!!
Sledecag dana Andrej ima operaciju….uvece setnja i rano u krevet jer vec u subotu program je raznovrstan ..od posete groba moje majke, preko posete u domu moga oca , kontrole posle operacije ,do rucka sa Guletom i Cecom u kafani “gradska” negde dole na dorcolu ispod cara lazara ili cara urosa, njih dvojicu uvek mesam, i na kraju do predstave KANTOR Downtown koja je trebala da najavi ovogodisnji 50-ti Bitef …..
Ni Andrej ni ja nismo decaci, on 59 ja 57 , mislim, muskarci u najboljim godinama..ali umor je poceo da se oseca…Tako da sam bolove u predelu srca posle fantasticnog rucka pripisivao uzbrdici koju smo morali od onog cara Lazara ili Urosa da preplaninarimo da bi stigli do naseg apartmana na pocetku ‘kapetan Misine”, zatim emociji koja me uvek rasturi kada odem na bezanisko groblje i kada posetim Milinka , moga oca koji je poceo da se topi i nestaje.
Mozda sam previse pusio , a kondicija mi je nihilna, proci ce sutra kada se probudim …. Mislio sam, tesio se i zavaravao I posle osrednje predstave koja je pokusavala nesto da nam kaze a nije uspevala…
Nedelja …dan posle ….Andrej odlucuje da smiri loptu….ima bolove od operacije…Moli me samo da odemo da potrazimo neku stranu stampu, da moze da cita dok pije kaficu I pusi ispred apartmana….
Penjemo se nekih 150 metara do Knez Mihajlove..I mene probija ledeni znoj….srce mi lupa kao ludo a pocinje I leva ruka da mi trne ….Seli smo da popijemo kafu, I pojedemo nesto u jednoj od basti u Knezu….Tada sam zapalio I poslednju cigaretu u zivotu …duboko udahnuo dim I pozvao Maju telefonom….
Toga 25 septembra 2016 godine oko 11.45 doziveo sam “Infarkt u Beogradu” I prestao da pusim…
O posledicama ,prednostima I manama ovoga stanja , nezgode,avanture ili dogodovstine pisacu uskoro ….Ipak sam ja sada srcani bolesnik …I moram polako da se na to navikavam …..