O morima i jos necemu
jedna zagubljena crtica .....
Na 35 stepeni u hladu sedim za "svojim stolom" u” svojoj” kafani pored “svoje” plaze, na nekom tudjem moru...Mora nas fasciniraju...svakoga leta horde turista pakuju svoje nomadske kofere i odlaze u potragu za svojm morem...odlaze u potragu za necim cega nemaju kod svoje kuce...traganja mogu biti najraznovrsnija...neki tragaju za suncem i toplinom neki tragaju za odmorom ,neki za provodom, romanse i avanture namerno izostavljam..za time se ne traga u nasim godinama, kazu ..a ja im ne verujem ....Putevi su razliciti ali je cilj isti ...Leti je covek u potrazi za nekim svojim morem...
Celoga zivota je covek u potrazi za svojim morem...More je izvor zivota..verovatno zbog toga i trajemo u potrazi...
Nekada sam imao svoje more ,svoju 'valu' ..Pronasao sam je dosta rano jos kao pubertetlija...prisvojio je ,ili je ona mene prisvojila, i mislio sam da sam je posedovao nekih 15 godina... Nisam ni bio svestan da sam je izgubio....predao bezvoljno, onoga trenutka kada sam krenuo na neko drugo more.... I od tada lutam kao Odisej... Koliko cu mora pronaci i pokusati prisvojiti dok se ne vratim ne znam...o morima sam pisao,necu se ponavljati, ono o cemu zelim pisati je potreba da prisvojimo more , da se makar prividno izdvojimo iz mase turista, da se osecamo svoji na svome...ne znam kako drugi, ali ja uvek pokusavam sa pronadjem svoju plazu, svoju kafanu svoj suncobran, svoju lezaljku...u nadi da cu se bas tu osecati najprijatnije,najbolje,da cu bas tu biti svoj....u potrazi za novim upadam u sablone...u potrazi za promenom ostajemo u konstanti...u potrazi i potrebi za progresom, nesvesno upadamo u zamku trajnog, nepromenjivog ...pokusavajuci da se izvucemo iz zivog blata upadamo u njega...
Vec trece jutro budi me sum talasa...sa balkona hotelske sobe u kojoj sam gost, uzivam gledajuci more...neko tudje more, predivno i cisto..pokusavam da ga prisvojim , ucinim svojim...ali znam da da je to samo privid,varka, osecaj da ti nesto pripada, da nesto posedujes...
I znam ne trazimo mi “svoja mora” trazimo mi sami sebe …u morima, u morskoj peni ,na terasama kafica uz casu crnog vina, plazama..zaboravljajuci da tamo mozemo naci formu , a sadrzaj , sadrzaj je u nama …sustina, razlog, postoje I zive u nama I kada njih budemo pronasli , tada ce sva mora biti nasa mora……
Na 35 stepeni u hladu sedim za "svojim stolom" u” svojoj” kafani pored “svoje” plaze, na nekom tudjem moru...Mora nas fasciniraju...svakoga leta horde turista pakuju svoje nomadske kofere i odlaze u potragu za svojm morem...odlaze u potragu za necim cega nemaju kod svoje kuce...traganja mogu biti najraznovrsnija...neki tragaju za suncem i toplinom neki tragaju za odmorom ,neki za provodom, romanse i avanture namerno izostavljam..za time se ne traga u nasim godinama, kazu ..a ja im ne verujem ....Putevi su razliciti ali je cilj isti ...Leti je covek u potrazi za nekim svojim morem...
Celoga zivota je covek u potrazi za svojim morem...More je izvor zivota..verovatno zbog toga i trajemo u potrazi...
Nekada sam imao svoje more ,svoju 'valu' ..Pronasao sam je dosta rano jos kao pubertetlija...prisvojio je ,ili je ona mene prisvojila, i mislio sam da sam je posedovao nekih 15 godina... Nisam ni bio svestan da sam je izgubio....predao bezvoljno, onoga trenutka kada sam krenuo na neko drugo more.... I od tada lutam kao Odisej... Koliko cu mora pronaci i pokusati prisvojiti dok se ne vratim ne znam...o morima sam pisao,necu se ponavljati, ono o cemu zelim pisati je potreba da prisvojimo more , da se makar prividno izdvojimo iz mase turista, da se osecamo svoji na svome...ne znam kako drugi, ali ja uvek pokusavam sa pronadjem svoju plazu, svoju kafanu svoj suncobran, svoju lezaljku...u nadi da cu se bas tu osecati najprijatnije,najbolje,da cu bas tu biti svoj....u potrazi za novim upadam u sablone...u potrazi za promenom ostajemo u konstanti...u potrazi i potrebi za progresom, nesvesno upadamo u zamku trajnog, nepromenjivog ...pokusavajuci da se izvucemo iz zivog blata upadamo u njega...
Vec trece jutro budi me sum talasa...sa balkona hotelske sobe u kojoj sam gost, uzivam gledajuci more...neko tudje more, predivno i cisto..pokusavam da ga prisvojim , ucinim svojim...ali znam da da je to samo privid,varka, osecaj da ti nesto pripada, da nesto posedujes...
I znam ne trazimo mi “svoja mora” trazimo mi sami sebe …u morima, u morskoj peni ,na terasama kafica uz casu crnog vina, plazama..zaboravljajuci da tamo mozemo naci formu , a sadrzaj , sadrzaj je u nama …sustina, razlog, postoje I zive u nama I kada njih budemo pronasli , tada ce sva mora biti nasa mora……
Reacties
Een reactie posten