Snaga Facebook-a ili masovne histerije i 5 minuta slave
Socijalne mreze su cudo!!!Nesreca koja je pogodila Srbiju,Hrvatsku i Bosnu jeste strasna ,ali pobogu zar cemo svojih 5 minuta slave dobiti postavljajuci helpije( slike na kojima se vidi kako pomazemo),deliti krave koje su se popele na sprat, dzakove peska oko novog Bmw-a ili audija?
Zar cemo sada pokazivati prstom na Tomu koji je pekao rakiju, Malog koji je izjavio da Obrenovcani ostanu u svojim domovima? Zar cemo u opstem ludilu kriviti Amerikance i njihov Haarp projekat, ma sta to moze biti? Javno stavljati na sramni stub nekoga ko je prodavao mleko po vecim cenama i lajkovati kineza koji je delio cizme za NULA DINALA... Gledam zidove prijatelja i ne verujem ?? Masovna histerija ili nesto drugo ?Socijalne mreze su i fantastican presek socijalnih sredina, socijalnih profila ...
JA ne zelim ucestvovati u tome ni po koju cenu ne zelim se prepustiti masovnoj histeriji i formiranju mnjenja iza kojeg ne stojim ....
Zato cu preneti samo jedan clanak koji me je pogodio ...ozbiljno potresao i naveo da napisem sve ovo gore
Samo opušteno...
POPLAVA IMA MIRIS!
* Ako niste znali, poplava ima miris... Nisam siguran da je to ostavilo utisak i na druge, ali meni se čini, a inače sam osetljiv na mirise, da ću se obrenovačkih poplava sećati baš po mirisima....
AUTOR: Stefan Aleksić
Ako imate sreće, poplava će mirisati na reku, ako nemate, smrdeće na kanalizaciju. Neizbežno je da vas negde zapuhne i crkotina.. životinjska.
Miris ljudskih tela preovladava u centrima gde se skupljaju oni koji izbegnu neposrednu opasnost, ali čak i za osetljivije noseve ovaj miris je umirujući, jer znači varljivu sigurnost gomile. Gomila svoje ružno lice pokazuje tek kasnije.
Mirisi poplave do izražaja dolaze noću, tada su čula nategnutija, jer se kroz mrak teško može šta nazreti... Ljudi se tada ućute, k'o za inat. Verovatno pokušavaju da čuju rast vode, ali on je uglavnom nečujan, sem što se ponekad nešto... pukne?
Najsablasnija stvar u poplavi su svetla i zvukovi koji dolaze iz potopljenih automobila! Kratki spojevi pale i gase svetla i alarme, pa dok se ne setite šta je u pitanju, mislite da u njima ima ljudi kojima bi trebalo pomoći. Ali, nisu u pitanju ljudi već after-life udavljenih automobila. Čini mi se da je to najsablasnije: bljeskanje beživotnih svetala u mrklom mraku.
Od pre neki dan verujem da je panika čopora zarazna! Ako prelazi sa pojedinca na pojedinca vazduhom, a množi se brzinom bakterije, onda nema razlike između panike i kuge! Ko je čitao „Besnilo“ Borislava Pekića prepoznaće simptome ovih zaraza.
Da postoji neka solidarnost osetite onog trenutka kada se izvučete iz najveće nevolje Niko vam tada neće reći „a koliko sam ja tu dobar?“ Dobra strana ovakvih nesreća je to što podsete da nema pojedinaca, ima samo društvo i to društvo je jedina 'odbrana' koja pojedincu (pre)ostaje.
Ako se ne varam, pre dve i po decenije zapljusnulo nas je društvo u kojem se svako bori samo za sebe. Oni koji su to shvatili postali su tajkuni, oni koji nisu, ispali su naivčine i sve je bilo idilično dok nije došla... poplava?
Još jedan utisak koji ostaje nakon što se poplava povuče je - svest o moći vode. Na nekim mestima se poplava vuče kao puž, ali je i pored toga nezaustavljiva, jer dolazi iz zemlje i odbrane nema. Izgleda da samo u tim trenucima osetimo koliko je društvo nemoćno da se odbrani od nevolje koju samo uzrokuje.
Ne treba sumnjati da su ove poplave, manje ili više direktno, posledica globalnog zagrevanja, pa se na njih treba navikavati i pretpostavljam da će biti sve češće. Ne znam kako se uopšte dolazi do trenutka kada pogledate ovakve posledice i kažete: nemoguće je pronaći alternativu...
Naučio sam i kako se osećaju izbeglice! Neobično osećanje, jer je sve naglavačke u odnosu na ono kada ste 'na svome'. Umesto da u kuću dođete da biste se odmarali, vi se 'unutra' osećate kao nametljivac, pa za odmor... izađete ne ulicu!
Ranac na leđa i u njega što više stvari, da ne bi domaćinu pravile krš i da biste što duže ostali van kuće, jer na ulici se ne vidi da ste gost. Odaje vas samo duks zavezan oko struka...
* * *
A sad malo politike, kao pragme... Utisak je da su u Obrenovcu i njegovim prihvatnim centrima stvari počele da se rešavaju tek nakon što je vojska počela da uzima stvari u svoje ruke. Do tada su svi naređivali svima, svađali se oko nadležnosti, a sigurno je da je malo ko znao i jednu jedinu proceduru ili protokol. Uostalom, kad ste poslednji put videli poznati plakat, nekad obavezan dekor u svakoj instituciji, koji nam kazuje kako treba reagovati u vanrednim situacijama i kako zvuči ovaj ili onaj zvuk za uzbunu? Izgleda da je mismenadžment, koji je nesumnjivo kumovao katastrofi, uzrokovan dvadesetpetogodišnjom tradicijom nepotizma. Ali, moj je lični utisak, i -gerontofobijom mlade političke elite koja od 1990. juriša na pozicije moći.
Već dvadeset pet godina je bitnije koliko se (na političkom, estetskom, partijskom i ideološkom nivou) uklapate u dominantni model assault-menadžera. Naravno, bilo je potrebno sistematski i dugi niz godina odbacivati starije stručnjake (koji vuku sa sobom nekakve nepotrebne relikte prošlosti: karte sa podacima o nadmorskoj visini i plavnim područjima), ali ih prvo proglasiti za konzervativne, nesposobne, izlapele i, naravno... klipove u točkovima razvoja.
sto tako ne treba sumnjati ni da je odgovorna i politika zatezanja javnih servisa i javnih službi, koja je teret odgovornosti tovarila onima koji su apsolutno nekompetentni da bi im natovarila lukrativne nadležnosti.
Ono što je zaboravljeno (potisnuto ili žrtvovano, svejedno) je da će u jednom trenutku neko morati da zna da radi pos’o i da je taj pos’o zanat koji se mora ispeći. Sadašnji upravljači izgleda da nisu čuli za oni izreku srednje starosti: ako si u sobi najpametniji, onda se nalaziš u pogrešnoj sobi!
Prekobrojni menadžeri i totalno nejasna hijerarhija uzrokovali su potpuni haos: upravljali su jedni drugima, svima se ispunila želja da budu glavni (svi su bili nadležni, niko nije bio odgovoran), svi su svima koordinirali i jurili sopstvene repove, a stvari su se odvijale traljavo.
Da bi bili najpametniji u prostoriji, morali su da se izoluju u fioku; zato Jugoslavija i jeste rastrgnuta. Nove države, međutim, tri decenije nisu održavale zaštitne bedeme, relikte socijalizma.
PEŠČANIK: Autor je stanovnik... Obrenovca!
Zar cemo sada pokazivati prstom na Tomu koji je pekao rakiju, Malog koji je izjavio da Obrenovcani ostanu u svojim domovima? Zar cemo u opstem ludilu kriviti Amerikance i njihov Haarp projekat, ma sta to moze biti? Javno stavljati na sramni stub nekoga ko je prodavao mleko po vecim cenama i lajkovati kineza koji je delio cizme za NULA DINALA... Gledam zidove prijatelja i ne verujem ?? Masovna histerija ili nesto drugo ?Socijalne mreze su i fantastican presek socijalnih sredina, socijalnih profila ...
JA ne zelim ucestvovati u tome ni po koju cenu ne zelim se prepustiti masovnoj histeriji i formiranju mnjenja iza kojeg ne stojim ....
Zato cu preneti samo jedan clanak koji me je pogodio ...ozbiljno potresao i naveo da napisem sve ovo gore
Samo opušteno...
POPLAVA IMA MIRIS!
* Ako niste znali, poplava ima miris... Nisam siguran da je to ostavilo utisak i na druge, ali meni se čini, a inače sam osetljiv na mirise, da ću se obrenovačkih poplava sećati baš po mirisima....
AUTOR: Stefan Aleksić
Ako imate sreće, poplava će mirisati na reku, ako nemate, smrdeće na kanalizaciju. Neizbežno je da vas negde zapuhne i crkotina.. životinjska.
Miris ljudskih tela preovladava u centrima gde se skupljaju oni koji izbegnu neposrednu opasnost, ali čak i za osetljivije noseve ovaj miris je umirujući, jer znači varljivu sigurnost gomile. Gomila svoje ružno lice pokazuje tek kasnije.
Mirisi poplave do izražaja dolaze noću, tada su čula nategnutija, jer se kroz mrak teško može šta nazreti... Ljudi se tada ućute, k'o za inat. Verovatno pokušavaju da čuju rast vode, ali on je uglavnom nečujan, sem što se ponekad nešto... pukne?
Najsablasnija stvar u poplavi su svetla i zvukovi koji dolaze iz potopljenih automobila! Kratki spojevi pale i gase svetla i alarme, pa dok se ne setite šta je u pitanju, mislite da u njima ima ljudi kojima bi trebalo pomoći. Ali, nisu u pitanju ljudi već after-life udavljenih automobila. Čini mi se da je to najsablasnije: bljeskanje beživotnih svetala u mrklom mraku.
Od pre neki dan verujem da je panika čopora zarazna! Ako prelazi sa pojedinca na pojedinca vazduhom, a množi se brzinom bakterije, onda nema razlike između panike i kuge! Ko je čitao „Besnilo“ Borislava Pekića prepoznaće simptome ovih zaraza.
Da postoji neka solidarnost osetite onog trenutka kada se izvučete iz najveće nevolje Niko vam tada neće reći „a koliko sam ja tu dobar?“ Dobra strana ovakvih nesreća je to što podsete da nema pojedinaca, ima samo društvo i to društvo je jedina 'odbrana' koja pojedincu (pre)ostaje.
Ako se ne varam, pre dve i po decenije zapljusnulo nas je društvo u kojem se svako bori samo za sebe. Oni koji su to shvatili postali su tajkuni, oni koji nisu, ispali su naivčine i sve je bilo idilično dok nije došla... poplava?
Još jedan utisak koji ostaje nakon što se poplava povuče je - svest o moći vode. Na nekim mestima se poplava vuče kao puž, ali je i pored toga nezaustavljiva, jer dolazi iz zemlje i odbrane nema. Izgleda da samo u tim trenucima osetimo koliko je društvo nemoćno da se odbrani od nevolje koju samo uzrokuje.
Ne treba sumnjati da su ove poplave, manje ili više direktno, posledica globalnog zagrevanja, pa se na njih treba navikavati i pretpostavljam da će biti sve češće. Ne znam kako se uopšte dolazi do trenutka kada pogledate ovakve posledice i kažete: nemoguće je pronaći alternativu...
Naučio sam i kako se osećaju izbeglice! Neobično osećanje, jer je sve naglavačke u odnosu na ono kada ste 'na svome'. Umesto da u kuću dođete da biste se odmarali, vi se 'unutra' osećate kao nametljivac, pa za odmor... izađete ne ulicu!
Ranac na leđa i u njega što više stvari, da ne bi domaćinu pravile krš i da biste što duže ostali van kuće, jer na ulici se ne vidi da ste gost. Odaje vas samo duks zavezan oko struka...
* * *
A sad malo politike, kao pragme... Utisak je da su u Obrenovcu i njegovim prihvatnim centrima stvari počele da se rešavaju tek nakon što je vojska počela da uzima stvari u svoje ruke. Do tada su svi naređivali svima, svađali se oko nadležnosti, a sigurno je da je malo ko znao i jednu jedinu proceduru ili protokol. Uostalom, kad ste poslednji put videli poznati plakat, nekad obavezan dekor u svakoj instituciji, koji nam kazuje kako treba reagovati u vanrednim situacijama i kako zvuči ovaj ili onaj zvuk za uzbunu? Izgleda da je mismenadžment, koji je nesumnjivo kumovao katastrofi, uzrokovan dvadesetpetogodišnjom tradicijom nepotizma. Ali, moj je lični utisak, i -gerontofobijom mlade političke elite koja od 1990. juriša na pozicije moći.
Već dvadeset pet godina je bitnije koliko se (na političkom, estetskom, partijskom i ideološkom nivou) uklapate u dominantni model assault-menadžera. Naravno, bilo je potrebno sistematski i dugi niz godina odbacivati starije stručnjake (koji vuku sa sobom nekakve nepotrebne relikte prošlosti: karte sa podacima o nadmorskoj visini i plavnim područjima), ali ih prvo proglasiti za konzervativne, nesposobne, izlapele i, naravno... klipove u točkovima razvoja.
sto tako ne treba sumnjati ni da je odgovorna i politika zatezanja javnih servisa i javnih službi, koja je teret odgovornosti tovarila onima koji su apsolutno nekompetentni da bi im natovarila lukrativne nadležnosti.
Ono što je zaboravljeno (potisnuto ili žrtvovano, svejedno) je da će u jednom trenutku neko morati da zna da radi pos’o i da je taj pos’o zanat koji se mora ispeći. Sadašnji upravljači izgleda da nisu čuli za oni izreku srednje starosti: ako si u sobi najpametniji, onda se nalaziš u pogrešnoj sobi!
Prekobrojni menadžeri i totalno nejasna hijerarhija uzrokovali su potpuni haos: upravljali su jedni drugima, svima se ispunila želja da budu glavni (svi su bili nadležni, niko nije bio odgovoran), svi su svima koordinirali i jurili sopstvene repove, a stvari su se odvijale traljavo.
Da bi bili najpametniji u prostoriji, morali su da se izoluju u fioku; zato Jugoslavija i jeste rastrgnuta. Nove države, međutim, tri decenije nisu održavale zaštitne bedeme, relikte socijalizma.
PEŠČANIK: Autor je stanovnik... Obrenovca!
Reacties
Een reactie posten