35 godina mature

izgleda da mi treba vremena da neke stvari slozim u red , da se emocije nataloze, secanja iskristalizuju..pa tek onda mogu pisati i razmisljati o dogadjajima koji me dodiruju ....tako i o maturi ...trtebalo mi je skoto 5 meseci da nesto napisem o predivnoj veceri 15 juna 2013...35 godina mature ucenika 10-te beogradske gimnazije generacija 78 ...

Taj godisnji odmor 2013 u srbiji je bio drugaciji od ostalih ...Nostalgija je preovladavala tokom 3 nedelje boravka u Srbiji ...
nostalgija i prelepa secanja na proslo vreme, prijatelje koji su mi uglavnom nestali oz vidokruga, otisli nekim drugim stazama zivota, ili ostali dok sam ja odlazio ....
U restoran "la casa nova" sizem 15-ak minuta pre oficijelnog pocetka zvanicne vecere i proslave, uredno na vreme,misleci, a ne shvatajuci da se po pravom srpskom obicaju trebalo stici 15 minuta posle pocetka ... no o relativiranju vremena i dogovorenih termina u Srbiji, neki drugi put ...


Nervozan i pozitivno uzbudjen , pomalo uplasen, na koga cu sve naleteti stajao sam ispred restorana posmatrajuci skolske drugove koji su polagano pristizali ... osmehivao sam se ljudima koji su prolazili pored mene, sa ponekim se rukovao a sa vecinom i onako slovenski siroko i srdacno izgrlio i izljubio ...

Shvatio sam, doduse posle nekog vremena , da ih mogu podeliti u tri grupe ..

Prva i najprisnija grupa su oni koje sam odmah prepoznao...i po liku i po imenu ...rekao bih , "nista se nisu promenili" , ali zaboga proslo je 35 godina , citav jedan zivot .... u tu grupu su spadale devojke (kazem devojke , jer nazalost niti jednog drugara nisam video) iz moga razreda i neki ljudi iz ostalih razreda , verovatno ljudi sa kojima bih se nastavio druziti da sam ostao u zemlji Srbiji...

Drugu grupu su cinili oni ,koji su mi bili "strasno poznati" po liku , a kada su se predstavili , slika je bila kompletna , ime,prezime, lik ... sve je stimalo, ali ...oni kao da su mi se "uzasno promenili" ...Moram priznati da me je bilo i pomalo sramota, sto ih nisam odmah prepoznao, no susret sa njima je bio takodje blizak i emotivan, mozda u malo manjoj meri nego sa prvima ,ali ipak bese mi jako drago da sam ih video ,a nadam se i njima..Pa zato toj grupi, ukoliko ovo cita jos jedno izvinjenje za moju zaboravnost...

Treca grupa mi je najteze pala,(srecom bila je to i najmanja grupa), jer sam se sa njima, najnelagodnije i osecao ..a to su bili svi oni ljudi koji su mi se i predstavili imenom i prezimenom, ali koje nisam mogao smestiti ni u jednu fioku, ni u jednu ladicu svoga secanja ...jednostavno behu to oni ljudi koji su mi potpuno isparili iz secanja...

Ipak sa svima sam se video ...pokusao sam porazgovarati sa sto vise ljudi evocirati uspomene,bezbrizne gimnaziske dane, saznati sta se sa njima desavalo u proteklih 35 godina ....

I koliko je 5-to godisnjica mature ostala u secanju kao ruzna, folirantska i izvestacena ..toliko je ova bila iskrena i lepa, barem meni ....

Ne zelim nabrajati sve one koje sam video, ne zelim pominjati imena , jer prepoznace se svi oni koji su sa mnom razgovarali,vrteli ringispil u nasim glavama, smejali se i uzivali u jednoj letnjoj noci 15 juna u Beogradu ...a pogotovo oni koji su samnom docekali i radjanje novoga dana na Uscu ...Radjanje nezaboravnog dana koji ce mi dugo ostati u secanju ...

Hvala Vam svima, prijatelji, poznanici i ponajvise drugari iz generacije ' 78 , hvala Vam na predivnom druzenju, uspomenama i secanjima....