Rijeka anno 2013 (trideset godina posle)

Neka se prijateljstva ne zaboravljaju mozda pomalo izblede prekrije ih patina, sasvim malo potamne, ali dovoljno je samo vratiti se i sve ce ponovo zasijati istim sjajem.

Vracam se ili ponovo dolazim? Nisam bio siguran dok nisam stigao, a kada sam izasao iz autobusa i upao u vrevu luckog grada znao sam.... Vratio sam se...Mozda sam pomislio ..nista se nije promenilo.. nisam bio u pravu..Mozda sam se ponadao da se nista nije promenilo,ali iluzija se ,srecom vrlo brzo izgubila... Promenila se Rijeka,promenio sam se i sam..i dobro je da je tako, jer ziveti u proslosti sputava poglede napred. Sedim ispred kazalista i ponovo sam onaj nadobudni samouvereni mladic od pre trideset godina ,ali samo na tren,tren koji je bio dovoljan da me vrati u stvarnost...

Kazaliste je ostarilo,oronulo, a ja, ja se bolje drzim od njega....
Tih mozda pet minuta,koliko je dovoljno popiti samo jedno pice,otvorilo mi je oci...u Rijeku se necu vracati...Ako bude prilike u Rijeku cu dolaziti...

Ono sto sa hteo,uspeo sam i ostvarti..napunio sam baterije,za sledecih pet godina,mozda... Napunio sam srce ljudima,starim i novim, prijateljima, dragim bicima...Imao sam ogromnu zelju videti ih, prigrliti i usetiti njihovu toplinu...i tu sam zelju u potpunosti i ostvario.... sa nekima sam razgovarao, sa nekima cutao...susreti su bili emotivni,topli,iskreni...ne znam da li sam ja njima trebao,oni meni jesu...

30 godina posle Zrinka srdacna i topla...Marija diva,kakva je i bila,samo bore na njenom licu glumice svedoce o vremenu koje je proslo...Nenad ,mozda se on zapravo najmanje promenio, ostario je, ali njegova ljubaznost,poslovicnost i uzdrzanost ostale su potpuno iste....

Sa Zrinokom o umetnosti,teatru sebi i njoj...ne moze se trideset godina svesti i sabrati u dva i po sata razgovora...neke su teme dodirnute, neke riznice secanja otvorene...suza u oku kada govori o svom Janiju, koji ju je prerano napustio pre 10 godina...osmeh kada govori o unucima, sinu,onome sto je danas drzi u zivotu...poslovicnost kada prica o kazalistu ,krizi morala i besparici...Dobro je Zrinka,snalazi se, spretna je i vest, gorda i uzdignute glave koraca kroz zivot....

Marija ostarila je bore na licu, oziljci u dusi..Duboki trajni oziljci koji su i mene zaboleli i ma koliko ih pokhsavao zaboraviti tesko je ....Mislim da mi se ona najvise obradovala, rijecka vedeta sa 75 godina... Marija ne glumi,ni na sceni ni u zivotu.. Marijin zivot je teatar,drama,groteska,tragikomedija...Marija tesko zivi,vid joj slabi, podstanar je posle licne tragedije i sina koji ju je odbacio....a kome je dala sve sto ima, materijalno i duhovno...Marija je Antigona, Medeja...Ali Marija ima svoj ponos,iskreni,dostojanstveni ponos koji je odrzava u zivotu...

Nenad sa svojih 77 izuzetno vitalan i britkog uma...puno radi,i to ga odrzava....dobio je nagradu za zivotno delo "Vladimir Nazor" vrednu nagradu hrvatskog glumista, ali nagrade za zivotna dela imaju i druga znacenja...nadam se da ce jos dugo moci uzivati u njoj....

Asima, Klevu i Galijanna nisam mogao videti...Mozda su oni mene gledali odozgo...

Edi je bolestan,..nepokretan...Likota utapa svoj osrednji talent u alkoholu...Dunji se izgubio svaki trag...eto to su sudbine mojih glumaca...postavke "Misolovke" Agate Christie..anno 1984 u Kazalistu Plemenitog Ivana Zajca...

Da li je to bio razlog moga povratka u Rijeku....???