KAMEN, SIPKA i TELEFON....
ili moj stari i ja
Moj otac ...Urosevic Milinko ce u oktobru napuniti 83 godine.Jos uvek je pokretan,bistre glave, ali i jako depresivan. nasledio je moju sobicu u svome stanu u kome provodi vecinu svoga vremena..izlazi samo da jede i ponekad da sidje u prodavnicu..Lezi u sobici i ceka ...Ceka svoga "Godoa"...
A bio je nekad drugaciji, kao sto smo svi bili drugaciji....Rodjen u Valjevu, zavrsio je srednju masinsku skolu i neke daleke 1958 u Srebrnom, kod Kupara ili Cavtata smuvao moju majku pricajuci joj pricu o "kozi i sedam jarica"???!!! Kako mu je to uspelo , nemam pojma , ali moja je majka ostavila decka koji je bio u vojsci i udala se za ovoga sumadinca sa izuzetnim pripovedackim darom ...
Tih 60-tih seljakaju se po bivsoj Jugi od Beograda do Mostara i natrag,zive kao podstanari i najzad dobijaju stan na Novom Beogradu u bloku 37, stan koji moj otac do dan danas nije napustio ...
Moj otac je u zivotu imao tri auta ficu 750 sa registarskom tablicom BG 371 -71, koga su mu dva puta krali, skodu boje bele kafe i na kraju juga 45 zute boje koga je zvao od miloste Zucko.
Radio je i zaradjivao, trudeci se da izdrzava svoju porodicu i da se o njoj brine, kao svaki dobar otac i domacin...Bio je civilno lice u sluzbi JNA, radio u Sokolu, 21 maju, institutu za naoruzanje, i zaradio penziju u vojnotehnickom institutu...O svom poslu nije pricao mnogo, znam da je direkno bio ukljucen u proizvodnju tenka m84 i protivavionskih raketa, zolja ili srsljen , ko bi ga znao...
Ali nije to ono o cemu hocu da pisem...Mog oca se secam, najradije, kao felinijevog junaka moje mladosti, secam ga se po neverovatnim biserima i anegdotama, koje su se prepricavale i postale skoro legende u krugovima mojih prijatelja i drugara..Neke znane ,a neke izvucene iz riznice secanja, uvek me nasmeju i oraspoloze....
Zivogosce 1974 leto koje sam mislim poslednje proveo sa mojim roditeljima i na plazi u moru negde na oko 2 metra dubine predivan kamen oblutak, beli se kao sneg, tesko ga je ne primetiti , zbog lepote i velicine. gledao je moj Milinko tu kamencinu sigurno tri dana, merkao je, zagledavao sa svih strana...
- ovaj kamen bi bio idealan za kiseli kupus, da pritisne bure...moramo ga izvaditi!
Nije mi se bas nesto ronilo, ali moram pomoci ocu, kad je navalio..Povuci potegni i kamencina od jedno 30 kila je bila izvucena na obalu...sada je trebalo tu gromadu odneti i do skode, koja je stajala jedno 800 metara udaljena od plaze.Namucili smo se tegleci tu kamencinu dok je nismo napokon moj otac i ja smestili i u prtljaznik ljute makine, koja je odmah polegla, ali je ipak izdrzavala tezinu ovoga monstuma cak i na najstrmijim serpentinama izmedju Mostara i Sarajeva...U kolima nisam bio radostan, jer sama ideja da ovaj prirodni teg za kiseli kupus treba izneti i na cetvrti sprat bez lifta mi je treala suze na oci ..
Ipak, ovaj divni oblutak je stigao na terasu naseg dvo i po sobnog stana , ne pitajte me kako ,kupus je nabavljen, ociscen, zasoljen a moj Milinko je ponosito spustio kao krunu na glavu engleske kraljice, pazljivo i sa posebnim pijetetom ovu KRECNJACKU kamencinu i zatvorio bure !!!!
proces kiseljenja kupusa necu sada objasnjavati , ali ne treba biti hemicar da bi se spoznalo da se krecnjak rastvara u kiselini , ta da je od kamena ostalo samo pola kamena, posle nekig 45 dana, a da je kupus bio gorak, pun peskovitih ostataka oblutka na cijim oblinama u prvobitnom stanju bi pozavidela i straznjica mikelandjelovog Davida !!! treba li napomenuti da te zime nismo jeli kiseli kupus ?!
Ali te zime,jedne hladne noci probudili su me cudni zvuci testerisanja metala u nasoj dnevnoj sobi??
Buka u sred noci..iskacem iz kreveta, otvaram vrata svoje sobe i ne verujem svojim ocima...Moja majka stoji na sredini sobe sa jorganom i dva jastuka u narucju,madrac onoga kauca garniture na rasklapanje lezi na podu, mala nocna lampa je upaljena, a moj otac u gornjem delu pidzame, bokser sorcu i maramom vezanoj kao gusar na glavi, jer je neposredno pre spavanja oprao kosu, drzi u levoj ruci bonsek, znaci testeru za metal,i struze kao lud po kaucu bogarajuci i proklinjuci sipku, sastavni deo konstrukcije koja ga je vec nekoliko dana gusila i pritiskala mu grudni kos za vreme nocnog odmora ....!! Testerisanje je trajalo dobrih 15 minuta ...od 02.05 do do 02.20, ali toga moga Milinka nije brinulo, nije ga brinulo ni da ce se komsije probuditi, da ce mozda neko pozvati i policiju,vazno je bilo prerezati sipku, unistiti monstruma koji mu nije dao da spava !!!
U tacno 02.22 moj je tata legao u svoju postelju bez sipke, i zaspao snom pravednika zadovoljan obavljenim poslom, da bi samo nekoliko minuta kasnije propao kroz krevet koji bez sipke ipak nije mogao da vrsi svoju funkciju.... Ne secam se kako je spavao i gde je spavao sledecic mesec dana, koliko je trebalo da novi krevet, kupljen naravno na kredit bude isporucen u Drugi bulevar 177/18.
Nekada je moj otac bio preterano nervozan, iako ga kao takvog nismo znali, nije imao strpljenja i lako je mogao da plane, narocito ako ga je neko ometao u nedeljnom dorucku, koji je bio mali ritual u nasem domu...
Elem ..nedelja jutro , pileca dzigerica umotana u slaninu , mladi luk, rotkvice ..praznik koji treba doziveti ...I zvuk telefona, dvojnika, koji je grubo narusio tisinu ovoga svetoga trenutka...
milinko dize slusalici, kaze "alo" i kaze potpuno normalno 'ne pogresili ste "...vraca se na celo stola i zagriza glavicu mladog luka umocenog u slanik ...
Moj otac sporo jede, zvace svaki zalogaj 32 puta i uziva u jelu i bas negde oko 23 zalogaja ponovo se oglasava rezedo zelena plasticna kutija svojim reskim zvukom...kao prava glava porodice, ustaje moj Milinko uzima slusalicu ,cuti , slusa i progovara , sada vec pomalo iznerviran, "Ne gospodjo pogresili ste, ovde ne stanuje Zivanic!! "
Nije se stigao ni vratiti na celo stola kada je telefon zazvonio i po treci put!!! Moj otac se okrece, skoro da skace na telefon , uzima slusalicu i ne saslusavsi ko ga zove vice sagovorniku sa druge strane zice "Zeno, jebo te Zivanic... da te jebo!!!!" Lupa slusalicom o telefon i izvlaci kabl iz zida ...
Dorucak smo proveli u svetoj tisini, slusajuci samo njegovo mljackanje..niko se nije usudio progovoriti ni rec... Tek uvece kada je tetka dosla u posetu i pripitala da li nam je telefon u kvaru,jer je ocigledno dobila dvojnika, koji joj se izdrao u uvo i pominjao nekog Zivanica setili smo se da ovu djavolju spravu ukljucimo u zid...
Bilo je jos anegdota, sala i smicalica, bilo je lepih trenutaka ali i nekih drugih, manje prijatnih, no sve je to zivot, zivot koji smo ziveli ipak spokojno i lepo u Drugom bulevaru 177.....
Eto ....
Moj otac ...Urosevic Milinko ce u oktobru napuniti 83 godine.Jos uvek je pokretan,bistre glave, ali i jako depresivan. nasledio je moju sobicu u svome stanu u kome provodi vecinu svoga vremena..izlazi samo da jede i ponekad da sidje u prodavnicu..Lezi u sobici i ceka ...Ceka svoga "Godoa"...
A bio je nekad drugaciji, kao sto smo svi bili drugaciji....Rodjen u Valjevu, zavrsio je srednju masinsku skolu i neke daleke 1958 u Srebrnom, kod Kupara ili Cavtata smuvao moju majku pricajuci joj pricu o "kozi i sedam jarica"???!!! Kako mu je to uspelo , nemam pojma , ali moja je majka ostavila decka koji je bio u vojsci i udala se za ovoga sumadinca sa izuzetnim pripovedackim darom ...
Tih 60-tih seljakaju se po bivsoj Jugi od Beograda do Mostara i natrag,zive kao podstanari i najzad dobijaju stan na Novom Beogradu u bloku 37, stan koji moj otac do dan danas nije napustio ...
Moj otac je u zivotu imao tri auta ficu 750 sa registarskom tablicom BG 371 -71, koga su mu dva puta krali, skodu boje bele kafe i na kraju juga 45 zute boje koga je zvao od miloste Zucko.
Radio je i zaradjivao, trudeci se da izdrzava svoju porodicu i da se o njoj brine, kao svaki dobar otac i domacin...Bio je civilno lice u sluzbi JNA, radio u Sokolu, 21 maju, institutu za naoruzanje, i zaradio penziju u vojnotehnickom institutu...O svom poslu nije pricao mnogo, znam da je direkno bio ukljucen u proizvodnju tenka m84 i protivavionskih raketa, zolja ili srsljen , ko bi ga znao...
Ali nije to ono o cemu hocu da pisem...Mog oca se secam, najradije, kao felinijevog junaka moje mladosti, secam ga se po neverovatnim biserima i anegdotama, koje su se prepricavale i postale skoro legende u krugovima mojih prijatelja i drugara..Neke znane ,a neke izvucene iz riznice secanja, uvek me nasmeju i oraspoloze....
Zivogosce 1974 leto koje sam mislim poslednje proveo sa mojim roditeljima i na plazi u moru negde na oko 2 metra dubine predivan kamen oblutak, beli se kao sneg, tesko ga je ne primetiti , zbog lepote i velicine. gledao je moj Milinko tu kamencinu sigurno tri dana, merkao je, zagledavao sa svih strana...
- ovaj kamen bi bio idealan za kiseli kupus, da pritisne bure...moramo ga izvaditi!
Nije mi se bas nesto ronilo, ali moram pomoci ocu, kad je navalio..Povuci potegni i kamencina od jedno 30 kila je bila izvucena na obalu...sada je trebalo tu gromadu odneti i do skode, koja je stajala jedno 800 metara udaljena od plaze.Namucili smo se tegleci tu kamencinu dok je nismo napokon moj otac i ja smestili i u prtljaznik ljute makine, koja je odmah polegla, ali je ipak izdrzavala tezinu ovoga monstuma cak i na najstrmijim serpentinama izmedju Mostara i Sarajeva...U kolima nisam bio radostan, jer sama ideja da ovaj prirodni teg za kiseli kupus treba izneti i na cetvrti sprat bez lifta mi je treala suze na oci ..
Ipak, ovaj divni oblutak je stigao na terasu naseg dvo i po sobnog stana , ne pitajte me kako ,kupus je nabavljen, ociscen, zasoljen a moj Milinko je ponosito spustio kao krunu na glavu engleske kraljice, pazljivo i sa posebnim pijetetom ovu KRECNJACKU kamencinu i zatvorio bure !!!!
proces kiseljenja kupusa necu sada objasnjavati , ali ne treba biti hemicar da bi se spoznalo da se krecnjak rastvara u kiselini , ta da je od kamena ostalo samo pola kamena, posle nekig 45 dana, a da je kupus bio gorak, pun peskovitih ostataka oblutka na cijim oblinama u prvobitnom stanju bi pozavidela i straznjica mikelandjelovog Davida !!! treba li napomenuti da te zime nismo jeli kiseli kupus ?!
Ali te zime,jedne hladne noci probudili su me cudni zvuci testerisanja metala u nasoj dnevnoj sobi??
Buka u sred noci..iskacem iz kreveta, otvaram vrata svoje sobe i ne verujem svojim ocima...Moja majka stoji na sredini sobe sa jorganom i dva jastuka u narucju,madrac onoga kauca garniture na rasklapanje lezi na podu, mala nocna lampa je upaljena, a moj otac u gornjem delu pidzame, bokser sorcu i maramom vezanoj kao gusar na glavi, jer je neposredno pre spavanja oprao kosu, drzi u levoj ruci bonsek, znaci testeru za metal,i struze kao lud po kaucu bogarajuci i proklinjuci sipku, sastavni deo konstrukcije koja ga je vec nekoliko dana gusila i pritiskala mu grudni kos za vreme nocnog odmora ....!! Testerisanje je trajalo dobrih 15 minuta ...od 02.05 do do 02.20, ali toga moga Milinka nije brinulo, nije ga brinulo ni da ce se komsije probuditi, da ce mozda neko pozvati i policiju,vazno je bilo prerezati sipku, unistiti monstruma koji mu nije dao da spava !!!
U tacno 02.22 moj je tata legao u svoju postelju bez sipke, i zaspao snom pravednika zadovoljan obavljenim poslom, da bi samo nekoliko minuta kasnije propao kroz krevet koji bez sipke ipak nije mogao da vrsi svoju funkciju.... Ne secam se kako je spavao i gde je spavao sledecic mesec dana, koliko je trebalo da novi krevet, kupljen naravno na kredit bude isporucen u Drugi bulevar 177/18.
Nekada je moj otac bio preterano nervozan, iako ga kao takvog nismo znali, nije imao strpljenja i lako je mogao da plane, narocito ako ga je neko ometao u nedeljnom dorucku, koji je bio mali ritual u nasem domu...
Elem ..nedelja jutro , pileca dzigerica umotana u slaninu , mladi luk, rotkvice ..praznik koji treba doziveti ...I zvuk telefona, dvojnika, koji je grubo narusio tisinu ovoga svetoga trenutka...
milinko dize slusalici, kaze "alo" i kaze potpuno normalno 'ne pogresili ste "...vraca se na celo stola i zagriza glavicu mladog luka umocenog u slanik ...
Moj otac sporo jede, zvace svaki zalogaj 32 puta i uziva u jelu i bas negde oko 23 zalogaja ponovo se oglasava rezedo zelena plasticna kutija svojim reskim zvukom...kao prava glava porodice, ustaje moj Milinko uzima slusalicu ,cuti , slusa i progovara , sada vec pomalo iznerviran, "Ne gospodjo pogresili ste, ovde ne stanuje Zivanic!! "
Nije se stigao ni vratiti na celo stola kada je telefon zazvonio i po treci put!!! Moj otac se okrece, skoro da skace na telefon , uzima slusalicu i ne saslusavsi ko ga zove vice sagovorniku sa druge strane zice "Zeno, jebo te Zivanic... da te jebo!!!!" Lupa slusalicom o telefon i izvlaci kabl iz zida ...
Dorucak smo proveli u svetoj tisini, slusajuci samo njegovo mljackanje..niko se nije usudio progovoriti ni rec... Tek uvece kada je tetka dosla u posetu i pripitala da li nam je telefon u kvaru,jer je ocigledno dobila dvojnika, koji joj se izdrao u uvo i pominjao nekog Zivanica setili smo se da ovu djavolju spravu ukljucimo u zid...
Bilo je jos anegdota, sala i smicalica, bilo je lepih trenutaka ali i nekih drugih, manje prijatnih, no sve je to zivot, zivot koji smo ziveli ipak spokojno i lepo u Drugom bulevaru 177.....
Eto ....
Reacties
Een reactie posten