Egzoticni Paradajz

Moj surak je fenomenalan tip....dobro se slazem sa njim i razumemo se na neki precutni nacin..ponekad je dovoljno samo da se pogledamo i prsnemo u smeh , jer se razumemo i znamo o cemu se radi ....Saljivdzija je ali i podnosi salu na svoj racun..ponekad je pomalo dosadan , ali to mu oprastam ...takvi smo svi mi rakovi ...
Elem taj moj surak , Milenko Tadic je tasner ,ima kucu u Krusevcu, na Bagdali, radionicu u prizemlju, masine u radionici , radnice iza masina ...u zlatno doba imao je vise od deset radnika, danas mnogo manje..ali ne zali se Milenko ...Kada mu posao slabije ide on posadi u svoju basticu, brusnice,aroniju,krastavac,paradajz... i time se intenzivno bavi...zaliva, gaji, cupka korov, obrezuje...on to sve radi sa puno ljubavi, jer zna Milenko ..da samo ljubav i paznja, nezne reci i blagi pogledi mogu pomoci mladoj stabljici da ojaca, cvetu da procveta, plodu da rodi ...

Jedne je godine, o ono zlatno doba, kada je imao puno radnica, posadio Milenko paradajz, nekako tacno ispred prozora svoje radionice i bio je strasno ponosan na taj paradajz, koji se mukotrpno probijao kroz sve mene puberteta, rastao, sazrevao ,ali, kako da kazem ...pomalo sporo, ili je to bilo sporo za moga suraka ?! No bilo kako bilo, Milenko mu je tepao, pricao,vodio citave razgovore sa tom jadnom stabljikom paradajza, ne bi li ubrzao mukotrpno radjanje ploda , ne bi li mu olaksao pododjane muke ...
Ali .... citav je proces bio tezak, mucan, pa je Milenko naredio, da naredio, i jadnim radnicama da se dive ovom cudnom plodu... da mu pricaju i tepaju, pevaju ,kada sede za masinama i siju tasne ...Tako je Milenko pomagao paradajzu, a u isto vreme i podizao radni moral, u ta zlatna vemena, kada je bilo posla, kada je mogao imati 14 radnica, kada je bio pravi mali privrednik ...
Tog smo leta i mi bili u Krusevcu,i naravno posle nedeljnog rucka, supa,sosi meso, kako se jede u sremu ,odakle je inace Milenko,krenusmo napolje da pogledamo plodove zadovoljstva koje Milenko gaji u svojoj maloj bastici ...Pocasno mesto, stabljika paradajza ..izdjikala....pojacana stapom , ali bez roda ...plodovi mali, krzljavi....
- Bice to sjajan paradajz, kaze Milenko sav ponosan,vidi samo kako je izdjikao.. A ja mu svako vece pozelim laku noc, a ujutro mi se svi divimo iz radionice, to pospesuje rast i razvoj ....

Naravno da ovakvo puvakanje moga voljenog suraka, ne moze proci nekaznjeno, pomislismo u isti tren moja malenkost i njegov naslednik, uzdanica i snaga Dimitrije Tadic, sincina koja je Milenka danas i prevazisla u pravljenju tasni i duborezu u kozi( ali o tom u nekoj drugoj prici).

-Diso, moramo ga nasankati, mnogo se puvaka, mi smo jos 5 dana ovde, i ako 5 dana budem morao da slusam o paradajzu, i ako 5 dana moram pospesivati njegov rast sa "laku noc i dobro jutro" propade mi godisnji ...
- Imam plan teco, rece ovaj stasiti momak, to je i onako neki egzoticni paradajz, ka zasto da nema i egzoticne plodove, zar ne ?

Slozio sam se u potpunosti i obecao Dimitriju da cu mu biti brat po oruziju, pa sta bude da bude....Ako se Milenko naljuti i pogresno shvati salu u najgoru ruku mogu ostati bez dva kulena,domace proizvodnje, koje mi Milenko uvek spremi da ponesem za Holandiju, a koje ja onda ljubomorno cuvam i tanko, veoma tanko seckam samo za specijalne goste i samo i izricito u specijalnim prilikama, i nesvesno imitiram Milenka, puvakajuci se ovim delikatesom iz zemlje Srbije... no sta je tu je ...mislim se ..kalkulirajuci ...Bolje bez kulena ,nego da moram 5 dana da se klanjam paradajzu...

Te noci smo cekali da Milenko pozeli laku noc svom paradajzu,i zatim se kao lopovi u potpunom mraku prisunjali stabljici, veoma oprezno, da ne bi napravili jos vecu stetu, zbog koje bi se moj surak mozda i ozbiljno naj...ljutio , koncem smo okacili na stabljiku egzoticni plod ....Izbrisali smo tragove malih stopa, broj 36...uklonili sve dokaze nase kriminalne radnje i umiruci od smeha vratili u krevete..

Kratko smo spavali te noci, a rano ustali sledeceg jutra...Jer trebalo je videti i doziveti moga suraka koji u 07.00 posle postrojavanja radnica u radionici, sirom ovara prozor za jedno kolektivno 'dobro jutro, moj derane" ...upuceno naravno njemu,paradajzu...trebalo je videti i zaprepascenje u Miletovim ocima...trebalo je cuti priguseno kikotanje radnica.. kada su ugledale taj cuveni, voljeni i obozavani paradajz ne kome je preko noci izrasla jedna velika zuta BANANA....