Made in Italy
ili 100 grama origana
posle hapsenja toga leta na Sipanu, nastavio sam svoja putesestvija prvo do Rijeke a zatim planirano i do Venecije gde se ponovo susrecem sa "travkama"..... ovoga puta sasvim bezazlenim , ali moram priznati da su mi travke obelezile letovanje 1984 :)
Volim putovanja, i volim da putujem sam , da sam sebi planiram dane, mesta obilaska, raspored....Od honorara koji sam zaradio u Rijeci, a koji je bio manji nego honorar Vokija Kostica za muziku u diplomskoj predstavi, (Pazi ja sam radio reziju a on muziku !!!) toga proleca kupujem devize, i moram priznati da sam tu bio lukaviji i pametniji od svoga oca, Milinka, koji je svu nasu 'porodicnu" deviznu ustedjevinu stavio u banku...i koja je naravno propala, i sa tim novcima planiram svoje putesestvije po suncanoj Italiji...
Iz Rijeke autobusom odlazim u Veneciju i odmah se zaljubljujem u "staru damu" ( Veneciju mislim).
O gradovima sam pisao, pa se necu previse zadrzavati opisujuci kako je lepa,okupana suncem, blestava u svom raskosu koje poseduje.Venecija je i turisticka,ali ono sto je car ovoga grada je to da ako skrenete sa glavne turisticke rute "zeleznicka stanica" -"San Marko" upadate u mediteranski mir i tisinu, daleko od guzve i horde japanaca sa fotoaparatima. Odjednom ste u nekom drugom svetu, izmedju belih kosulja koje se suse na konopcu iznad glava prostrtom preko malene ulicice od prozora do prozora....Cesto sam skretao sa rute i uzivao u ovoj drugacijoj i drugoj Veneciji, u jevrejskoj cetvrti pio ristorreto i udisao istoriju,otkrivao najobicnije pijace sa vocem i povrcem, daleko od standova da gondolama,"murano"staklom i hiljadama drugih suvenira namenjenim "njima" to jest TURISTIMA, od kojih sam se sklanjao i u sirokom luku ih zaobilazio....
Te 1984 miris i ukus "zapada" bio nam je svima jos dalek a primamljiv...Te 1984 Venecija je bila zapad za mene kao i za mnoge druge..Oci su mi bile siroko otvorene a zelja ogromna...I priznajem nisam odoleo a da ne kupim pravi Sony Walkman ,koji je dugo bio na mojoj listi , nekoliko "original" kaseta ,izmedju ostalih i Dawid Bowie "Rare" sa italijanskom verzijom "space odity" pod nazivom "Ragacci solo, ragacca sola" i nemackom verzijom "Hero's"pod nazivom "Helden" ...
I tako jednoga predivnog jutra ,sa slusalicama u usima, lunjarajuci svojom rutom po Veneciji zaustavljam se ispred izloga prave i originalne piljarnice opijen mirisima najrazlicitijih zacina i odlucujem da kupim origano, koji se u to vreme u Beogradu nije mogao kupiti....Ulazim u piljarnicu i na engleskom narucujem 100 grama origana...Italijan me gleda pomalo cudno, pita jos jednom 100 grama ? ja potvrdno klimam glavom, i posto je musterija uvek u pravu,piljar pocinje strpljivo da meri 100 grama origana...
Ne znam da li mozete pojmiti koliko je kolicinski 100 grama origana,ali verujte mi PUNO je !!
Samo mi moj glupi ponos nije dozvoljavao da zamolim piljara da prestane sa merenjem ili da glavom bez obzira pobegnem iz radnje...Uctivo sam sacekao da ogromni fisek bude do vrha napunjen, platio sam i izasao...U hotelskoj sobi stavio sam fisek u ranac, a ujutro je cela soba, citav sprat, hotel i okolne kuce bio opijen miomirisom moje kupovine ...
Kada se poseta Veneciji zavrsila, negde pred granicu ponovo sam se setio nemilog dogadjaja sa "travom " sa Sipana, jer ranac se strahovoto osecao na origano....Srecom carinici nisu obracali paznju na moj fisek, tragajuci za farmerkama sa ponte rosa, kafom i cigaretama...moj origano je prosao nezapazen, na svu moju srecu i radost ukucana koji su sada mogli spagete i picu da zacine ovim jedinstvenim zacinom "made in Italy"....
posle hapsenja toga leta na Sipanu, nastavio sam svoja putesestvija prvo do Rijeke a zatim planirano i do Venecije gde se ponovo susrecem sa "travkama"..... ovoga puta sasvim bezazlenim , ali moram priznati da su mi travke obelezile letovanje 1984 :)
Volim putovanja, i volim da putujem sam , da sam sebi planiram dane, mesta obilaska, raspored....Od honorara koji sam zaradio u Rijeci, a koji je bio manji nego honorar Vokija Kostica za muziku u diplomskoj predstavi, (Pazi ja sam radio reziju a on muziku !!!) toga proleca kupujem devize, i moram priznati da sam tu bio lukaviji i pametniji od svoga oca, Milinka, koji je svu nasu 'porodicnu" deviznu ustedjevinu stavio u banku...i koja je naravno propala, i sa tim novcima planiram svoje putesestvije po suncanoj Italiji...
Iz Rijeke autobusom odlazim u Veneciju i odmah se zaljubljujem u "staru damu" ( Veneciju mislim).
O gradovima sam pisao, pa se necu previse zadrzavati opisujuci kako je lepa,okupana suncem, blestava u svom raskosu koje poseduje.Venecija je i turisticka,ali ono sto je car ovoga grada je to da ako skrenete sa glavne turisticke rute "zeleznicka stanica" -"San Marko" upadate u mediteranski mir i tisinu, daleko od guzve i horde japanaca sa fotoaparatima. Odjednom ste u nekom drugom svetu, izmedju belih kosulja koje se suse na konopcu iznad glava prostrtom preko malene ulicice od prozora do prozora....Cesto sam skretao sa rute i uzivao u ovoj drugacijoj i drugoj Veneciji, u jevrejskoj cetvrti pio ristorreto i udisao istoriju,otkrivao najobicnije pijace sa vocem i povrcem, daleko od standova da gondolama,"murano"staklom i hiljadama drugih suvenira namenjenim "njima" to jest TURISTIMA, od kojih sam se sklanjao i u sirokom luku ih zaobilazio....
Te 1984 miris i ukus "zapada" bio nam je svima jos dalek a primamljiv...Te 1984 Venecija je bila zapad za mene kao i za mnoge druge..Oci su mi bile siroko otvorene a zelja ogromna...I priznajem nisam odoleo a da ne kupim pravi Sony Walkman ,koji je dugo bio na mojoj listi , nekoliko "original" kaseta ,izmedju ostalih i Dawid Bowie "Rare" sa italijanskom verzijom "space odity" pod nazivom "Ragacci solo, ragacca sola" i nemackom verzijom "Hero's"pod nazivom "Helden" ...
I tako jednoga predivnog jutra ,sa slusalicama u usima, lunjarajuci svojom rutom po Veneciji zaustavljam se ispred izloga prave i originalne piljarnice opijen mirisima najrazlicitijih zacina i odlucujem da kupim origano, koji se u to vreme u Beogradu nije mogao kupiti....Ulazim u piljarnicu i na engleskom narucujem 100 grama origana...Italijan me gleda pomalo cudno, pita jos jednom 100 grama ? ja potvrdno klimam glavom, i posto je musterija uvek u pravu,piljar pocinje strpljivo da meri 100 grama origana...
Ne znam da li mozete pojmiti koliko je kolicinski 100 grama origana,ali verujte mi PUNO je !!
Samo mi moj glupi ponos nije dozvoljavao da zamolim piljara da prestane sa merenjem ili da glavom bez obzira pobegnem iz radnje...Uctivo sam sacekao da ogromni fisek bude do vrha napunjen, platio sam i izasao...U hotelskoj sobi stavio sam fisek u ranac, a ujutro je cela soba, citav sprat, hotel i okolne kuce bio opijen miomirisom moje kupovine ...
Kada se poseta Veneciji zavrsila, negde pred granicu ponovo sam se setio nemilog dogadjaja sa "travom " sa Sipana, jer ranac se strahovoto osecao na origano....Srecom carinici nisu obracali paznju na moj fisek, tragajuci za farmerkama sa ponte rosa, kafom i cigaretama...moj origano je prosao nezapazen, na svu moju srecu i radost ukucana koji su sada mogli spagete i picu da zacine ovim jedinstvenim zacinom "made in Italy"....
Reacties
Een reactie posten