37 blok drugi put
ili...... da li cu ipak otvoriti Facebook account??
O 37 bloku sam pisao vec na blogu. O facebook-u nisam ...Nije me privlacio taj socijalni medij, nisam zudeo da saznam da li moja sestra ima 100 ili 125 poena u kvizu slagalica.Pogotovo sam se uzasavao da gledam slike svojih kolega i njihove dece.Smatrao sam da je socijalna mreza, mreza za otudjivanje , a ne zblizavanje ljudi ...I dalje smatram da je tako, ali poslednjih nekoliko dana ipak zavirim na face....Posto nemam svoj account,koristim Miricev...a razlog?
Razlog je 37 blok!
Kraj u kome sam odrastao, u kome bih najverovatnije i dan danas ostao, da me vetar nije poneo na drugu stranu. I shavatam da nisam ja jedini negde daleko od bloka, i shavatam da ima jos puno nostalgicara,u Kanadi, Australiji,Svajcarskoj.... Shvatam da su deca postala ljudi, a ljudi ostali deca...I da tamo neki kesten u dvoristu osnovne skole Djuro Strugar ne moze zameniti ni najveci kesten u Novom Zelandu...Jer... nije to isto...ne mirise isto, ne cveta isto...nisu se pod njim igrali Vojka i Amancio,Jerema i Maja....
Spoznajem koliko sam imena zaboravio,koliko se sudbina i zivota promenilo.Spoznajem koliko smo razliciti u ophodjenju, komunikaciji, odrastanju, a koliko slicni u uspomenama, secanjima i osecanjima. I ponovo se pitam da li to samo nostalgija ili stvarna pripadnost bloku 37? Mozda oboje?
Blog o "Txe lakoj konjici" poceo sam da bih sacuvao uspomenu, secanje na jedno vreme, jedno nevino i iskreno doba mladosti.
Ne znam zasto je Dejan Sima odlucio da napravi grupu 37 blok na facebook-u ali pogodio je pravo u centar, dodirnuo je dusu, naterao srce da brze kuca...
Sa oko 200 clanova uglavnom 50-to godisnjaka, neka mi mladji ne zamere, uspeo je da virtualno ozivi taj jedan kvadratni kilometar prostora okruzen ruznim zgradama, a ispunjem lepim ljudima i zato mu od srca zahvaljujem :)
Ne treba preterivati ali moram priznati prija, jako prija, videti stare slike..Citati postove ljudi koji se jos uvek secaju,razmisljaju i ne dozvoljavaju da jedna mladost padne u zaborav...
Kolektivno secanje, ispunjeno licnim, "lepi trenuci nostalgije,dosade i siromastva...i ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite....."
Nemam pojma da li postoji grupa slicna ovoj, verovatno postoji , ali znam sigurno da je ova grupa jedinstvena po duhu, po ophodjenju ,po ponasanju i po kolicini pozitivne energije, sale i zackoljice....i zato dragi moji blokovnici i blokovkinje ....ozbiljno razmisljam da otvorim i svoj licni account na facebook-u.Ubedili ste me u prednosti socijalnih medija :)
O 37 bloku sam pisao vec na blogu. O facebook-u nisam ...Nije me privlacio taj socijalni medij, nisam zudeo da saznam da li moja sestra ima 100 ili 125 poena u kvizu slagalica.Pogotovo sam se uzasavao da gledam slike svojih kolega i njihove dece.Smatrao sam da je socijalna mreza, mreza za otudjivanje , a ne zblizavanje ljudi ...I dalje smatram da je tako, ali poslednjih nekoliko dana ipak zavirim na face....Posto nemam svoj account,koristim Miricev...a razlog?
Razlog je 37 blok!
Kraj u kome sam odrastao, u kome bih najverovatnije i dan danas ostao, da me vetar nije poneo na drugu stranu. I shavatam da nisam ja jedini negde daleko od bloka, i shavatam da ima jos puno nostalgicara,u Kanadi, Australiji,Svajcarskoj.... Shvatam da su deca postala ljudi, a ljudi ostali deca...I da tamo neki kesten u dvoristu osnovne skole Djuro Strugar ne moze zameniti ni najveci kesten u Novom Zelandu...Jer... nije to isto...ne mirise isto, ne cveta isto...nisu se pod njim igrali Vojka i Amancio,Jerema i Maja....
Spoznajem koliko sam imena zaboravio,koliko se sudbina i zivota promenilo.Spoznajem koliko smo razliciti u ophodjenju, komunikaciji, odrastanju, a koliko slicni u uspomenama, secanjima i osecanjima. I ponovo se pitam da li to samo nostalgija ili stvarna pripadnost bloku 37? Mozda oboje?
Blog o "Txe lakoj konjici" poceo sam da bih sacuvao uspomenu, secanje na jedno vreme, jedno nevino i iskreno doba mladosti.
Ne znam zasto je Dejan Sima odlucio da napravi grupu 37 blok na facebook-u ali pogodio je pravo u centar, dodirnuo je dusu, naterao srce da brze kuca...
Sa oko 200 clanova uglavnom 50-to godisnjaka, neka mi mladji ne zamere, uspeo je da virtualno ozivi taj jedan kvadratni kilometar prostora okruzen ruznim zgradama, a ispunjem lepim ljudima i zato mu od srca zahvaljujem :)
Ne treba preterivati ali moram priznati prija, jako prija, videti stare slike..Citati postove ljudi koji se jos uvek secaju,razmisljaju i ne dozvoljavaju da jedna mladost padne u zaborav...
Kolektivno secanje, ispunjeno licnim, "lepi trenuci nostalgije,dosade i siromastva...i ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite....."
Nemam pojma da li postoji grupa slicna ovoj, verovatno postoji , ali znam sigurno da je ova grupa jedinstvena po duhu, po ophodjenju ,po ponasanju i po kolicini pozitivne energije, sale i zackoljice....i zato dragi moji blokovnici i blokovkinje ....ozbiljno razmisljam da otvorim i svoj licni account na facebook-u.Ubedili ste me u prednosti socijalnih medija :)
Pozdrav,
BeantwoordenVerwijderenSosa