O prijateljstvu i jos kojecemu :)

Prijateljstva su kao vino. Sto su starija, to su bolja i jaca .In vino veritas.....U prijateljstvu je istina...Tek kada udjes u neke zrelije godine zivota pocinjes o prijateljima i prijateljstvu razmisljati..Ne mogu se pohvaliti da imam puno prijatelja, ne mogu ih niti nabrojati i mislim da nije ni potrebno.Vazno je da su tu,oni retki, oni pravi.O prijateljima je najbolje govoriti u trecem licu , to je nekako najskromnije, najkorektnije .
"ja sam ti prijatelj" deluje nekako nametljivo obavezujuce za osobu kojij su reci upucene..."ti si mi prijatelj " zvuci neuverljivo ...
O prijateljstvu je najbolje ne govoriti, o prijateljstvu je najbolje cutati i osecati ga ....
U pravom prijateljstvu dajes ...i ne ocekujes nista za uzvrat...Prijateljstvo je jednosmerna ulica ....

Koliko puta covek dodje u situaciju da ga prvi utisak prevari ? Koliko puta vas je razocarao neko kome ste bezuslovno verovali ? Koliko puta vas je neko za koga se niste nadali prijatno iznenadio? Koliko puta ste gledali ocima a ne srcem ? Privid, obmana,greska, sve je to ljudsko i nama blisko , i bezbroj puta sam se pitao kako je moguce da se to desava, da tako nesto dozivljavamo?

Mozda je potrebno zivotno iskustvo u toj igri prijateljstva? Navikli smo da gledamo ocima , osecanja smo gradili da iskustvima koja smo videli,osetili, poredili sa postojecim , prepoznatljivim, socioloski prihvatljivim... Skloni smo poredjenjima,klasifikovanju,slaganju u fioke.. bez da i jednoga trenutka razmislimo o tome sta radimo..Zasto ?

I onda shvatis ...slika je varka, obmana, kaledioskop ..camera obscura..ono sto ne vidis, ono sto se krije iza slike je ona prava slika ....A nju ne mozes videti ocima..nju moras osetiti srcem....Hodam i gledam , ne ocima, gledam onim cime mogu videti i dalje i dublje... I slika postaje jasna, cista, tako jednostavna ...