Kum Bozovic

za sve nas on je bio kum Bozovic , crnogorac, dispecer na aerodromu Beograd, sadasnjem "Nikoli Tesli"... A pravi kum bio je Stipetu,Guletovom starijem bratu ...Cak mu ni pravo ime ne znam ...Bio je i ostao KUM BOZOVIC...Kada smo dosli u kasne 20 -te godine poceli smo se druziti sa kumom ...Prijateljstvo je ostalo i dan danas, za ostale konjanike ...ja se silom prilika ne druzim vise sa Bozovicem ...ali nikada necu zaboraviti nas poslednji susret pre vise od 15 godina , bas na aerodromu gde je radio ...

Kako avioni za Amsterdam polecu u rano jutro ...negde oko 7 sati, a na aerodromu moras biti bar dva sata pre poletanja, tako smo Miric i ja , kao uzorni putnici u 5 ujutro vec bili cekirani, u posedu "boarding karata" i spremni za povratak kuci.....cudno je to, u pocetku moga boravka u Holandiji, kada sam odlazio u Beograd, imao sam osecaj, odlazim kuci ...Godinama taj se osecaj menjao, transformisao , preokretao, sve dok jednoga dana nisam definitvno i neopozivo osetio u stomaku onu promenu , one treptaje, ali sada ne na pocetku, nego na kraju godisnjeg odmora ...tada sam spoznao da je moja kuca u Holandiji , a ne u Beogradu.. I taj osecaj imam i dan danas..

No vratimo se kumu Bozovicu, koga smo potrazili tog davnog 7 januara, da bas na Bozic,da mu pozelimo svu srecu i blagostanje u novoj godini, da se izljubimo, a i da se pokazam vazan na aerordomu, kao osoba koja poznaje ovu legendu....Na moje "hocete li molim Vas, pozvati kuma Bozovica" upuceno sluzbenici iza saltera za informacije i njeno ne bas tako ljubazno "ah, nisam znala da je i Vama kum:)" posle 5 minuta pojavio se nasmejani brka, ljudina od 172, djetic iz Crne Gore, rasirenih ruku da nas primi na grudi junacke....
Susret je bio srdacan,iskren i topao ...Naravno da nas je kum proveo kroz pasosku i carinsku kontrolu preko veze, jer kumovi prijatelji su i nasi prijatelji, razmisljali su policajci i carinici, u to zlatno doba, kada smo imali "vezu" (kuma) na aerodromu :), za razliku od sadasnjih koji su hteli moga Mirica ostaviti u Beogradu, poslednji put kada smo se vracali, samo zato sto se nije prijavila u policiju za vreme boravka u Srbiji, i samo zato sto se preziva Tadic...naime ni ja se nisam prijavio, i ja imam samo Holandski pasos, ali sam bez problema prosao pasosku kontrolu ispred moga Mirica, kod iste brkate policajke ranoga jutra neke 2009 godine ...Pa razmisljam..ili se moja supruga posebno dopala ovoj policajki, sumljive seksualne orijentacije, ili je prezime Tadic, bilo razlog laganog ponizavanja moje supruge na medjunarodnom terminalu aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu :) ...

Ipak vratimo se u davna vremena, kada nije vladao Tadic ... i kada je kum Bozovic vladao aerodromom :) ...Posle obaveznog ljubljenja, tri puta, i tapsanja po ledjima, posle proslaska pored pasoske i carinske kontrole, zavrsismo u jednom od barova u nicijoj zoni...Kum Bozovic, Miric i ja sa 6 lozovaca, odnosno 3 duple loze koje je ne pitajuci nas kum narucio samo mahnuvsi kelnerici , koju je, mozda i sam zaposlio i tako joj obezbedio zivotnu egzistenciju ....jer KUM je bio takav covek... Mogu Vam priznati, iako sam tada bio u mnogo boljoj formi,nego danas, nije bilo lako, barem meni, a Mirica i da ne pominjem,piti lozu u 6 ujutro!!! I dok smo se mi mucili, a kod kuma je klizila kao voda niz grlo, kum nam je narucio i meze,znajuci da smo gladni, da nismo doruckovali, a da je put do Amsterdama dug i neizvestan... Znao je kum i da piletina na listu zelene salate, u doba kada se obrok jos dobijao u avionima Jat-a nece zadovoljiti nas apetit posle ispijene loze ....Sjenicki sir, stari kajmak, govedja prsuta,pecenica,ljute papricice ...meze, kakvom bi mogao pozavideti svaki osrednji ugostitelj u Beogradu.... u rano zimsko jutro pred ulazak u avion na liniji Yu 263 (ispravka Jeremic Zorana) za Amsterdam,gate a3..i "poslednji poziv putnicima ...."

"E moj kume,(kao da mi je pravi kum) vreme je da se krece na put" pokusavao sam da se izvucem ispijajuci na eks lozu koja mi je przila grlo.... "cekaj kume(kao da sam mu ja pravi kum), na dve si noge dosao" odgovara Bozovic sa rukom u vazduhu i jos jedna tura pica stize za nas sto ... "Ali avion ? Zakasnicemo kume !" bio sam zaista naivan u pokusaju da ne prouzrokujem ,ko zna koje po redu,medjnarodno zakasnjenje :)...
"Neso, ovaj avion krece kada ga ja pustim" odgovara Bozovic sa osmehom na licu ... i tako i bi ..... Ispili smo i tu drugu turu...Miricu je bilo muka...Ja sam postao nervozan, a kum nam je i dalje pricao i svemu i svacem ....
Najzad u pratnji famoznog kuma Bozovica ukrcali smo se u veliku pticu, dobili mesto u biznis klasi, izljubili se tri puta u obraz junacki i culi kroz razglas pilota : " Postovani punici kapetan Vukotic Vam zeli prijatan let za Amsterdam i izvinjava se za kasnjenje prouzrokovano tehnickim problemima....
Stjuardese su skakutale oko nas, ali kada su nam ponudile casicu stare crnogorske loze.. postalo mi je previse :) ....

Zao mi je sto kum vise ne radi u Beogradu,jer svaka ptica svoje jatu leti ...tako je i Bozovic odleteo u Podgoricu gde i dan danas prouzrokuje kasnjenje aviona, pije lozu sa svojim djeticima..ali sto je najvaznije zivi u Beogradu ...A na posao ...na posao odlazi avionom :)