Toza
Secajuci se rezije, pozorista i pijanstava ne mogu a da se ne setim Svetozara Rapajica Toze,Borjaninog vernog asistenta, pozorisnog reditelja i pedagoga od koga sam kao i od Boce naucio dosta toga ....Toza je bio jedini profesor, drugar, prijatelj sa kojim nikada nisam presao na "Ti".Cak i kada smo se psovali, psovali smo se na "Vi". Mozete misliti kada vam neko kaze , ili vi nekome kazete "P... Vam materina.... " Zvuci ipak otmenije, nego prosto psovanje na "ti"
Od Toze sam naucio mnogo o reziji, zivotu i picu...Toza je dolazio na moje premijere, generalne probe i kada nije morao ...i uvek imao tacnu dijagnozu i precizno misljenje o predstavi, njenim vrlinama i manama...Pogresio je samo jednom , i drago mi je da je pogresio i da ga nisam poslusao kada se zgrozio na moj predlog da muzika Vokija Kostica, bude aktivni ucesnik u mojoj diplomskoj predstavi..Naime do tada se muzika koristila kao realni ucesnik u drami, kao zvuk sa radija ili pevanje ucesnika ..nikada kao muzika atmosfere, kao pojacanje tenzije,kao slika dogadjaja ....Ne verujem da sam bio prvi koji je to uveo u pozorisnu predstavu, ali bio sam jedan od onih kojima je to u poprilicnoj meri uspevalo i u "Misolovci"a i u kasnijim predstavama ...
Toza je bio veciti podstanar... i najzad je dobio svoj stan, od Akademije, neke 1982 godine...Nije bilo sretnijeg coveka od Toze, kada smo ga uselili... A mi mangupi, imali smo sada mesto gde smo odlazili i posle poslednjeg fajronta ..i gde bi nas uvek docekalo pice i meze bez obzira da doba noci ili jutra kada bi zazvonili na vrata u "Dusana Vuksanovica 66" ili tako nesto....
Tako sam i ja jednoga jutra, posle ocajne pijanke za 5 godina mature, na Adi Medjici, zazvonio na Tozina vrata....I Toza se seca, da me nikada nije video pijanijeg i razocaranijeg nego tada ...Moj ocaj je kipeo iz mene, prelivao se u suzama i picu , mome baljezganju... Shvatio je samo da sam bio strasno razocaran promasenom maturalnom pijankom, ljudima koje sam video posle 5 godina i njihovim licemerjem,dvolicnoscu..izigranim nadama i izgubljenim mogucnostima.. Tesio me je Toza, da nije bas sve tako, da mi je pice pogresno leglo, da su moji pogledi bili pogresni, prividi a ne istina....Ali utehe nije bilo, jer znao sam da je sve istina, i razocarenje i licemerje i sve fasade koje su licile na zidove ,a bile u sustini od sapunice ....Nekada smo ja i moj razred bili jedno, jedinstveni i cvrsti...trebalo je samo 5 godina i da se mehur rasprsne, a mi bezuspesno odletimo kud koji ...i da se vise nikada ne sastanemo ...
No da se vratimo na Tozu, on nikada nije u svome pedagoskom radu docirao,vise je predlagao , provocirao i terao studente da dodju sami do svojih resenja...Toza nije bio samo profesor, barem meni, bio je stariji brat, drug i prijatelj ....Uvek je bio neka ravnoteza i most izmedju studenata i Borjane, a on,kako je on balansirao,ni danas mi nije jasno...
Od Toze sam naucio mnogo o reziji, zivotu i picu...Toza je dolazio na moje premijere, generalne probe i kada nije morao ...i uvek imao tacnu dijagnozu i precizno misljenje o predstavi, njenim vrlinama i manama...Pogresio je samo jednom , i drago mi je da je pogresio i da ga nisam poslusao kada se zgrozio na moj predlog da muzika Vokija Kostica, bude aktivni ucesnik u mojoj diplomskoj predstavi..Naime do tada se muzika koristila kao realni ucesnik u drami, kao zvuk sa radija ili pevanje ucesnika ..nikada kao muzika atmosfere, kao pojacanje tenzije,kao slika dogadjaja ....Ne verujem da sam bio prvi koji je to uveo u pozorisnu predstavu, ali bio sam jedan od onih kojima je to u poprilicnoj meri uspevalo i u "Misolovci"a i u kasnijim predstavama ...
Toza je bio veciti podstanar... i najzad je dobio svoj stan, od Akademije, neke 1982 godine...Nije bilo sretnijeg coveka od Toze, kada smo ga uselili... A mi mangupi, imali smo sada mesto gde smo odlazili i posle poslednjeg fajronta ..i gde bi nas uvek docekalo pice i meze bez obzira da doba noci ili jutra kada bi zazvonili na vrata u "Dusana Vuksanovica 66" ili tako nesto....
Tako sam i ja jednoga jutra, posle ocajne pijanke za 5 godina mature, na Adi Medjici, zazvonio na Tozina vrata....I Toza se seca, da me nikada nije video pijanijeg i razocaranijeg nego tada ...Moj ocaj je kipeo iz mene, prelivao se u suzama i picu , mome baljezganju... Shvatio je samo da sam bio strasno razocaran promasenom maturalnom pijankom, ljudima koje sam video posle 5 godina i njihovim licemerjem,dvolicnoscu..izigranim nadama i izgubljenim mogucnostima.. Tesio me je Toza, da nije bas sve tako, da mi je pice pogresno leglo, da su moji pogledi bili pogresni, prividi a ne istina....Ali utehe nije bilo, jer znao sam da je sve istina, i razocarenje i licemerje i sve fasade koje su licile na zidove ,a bile u sustini od sapunice ....Nekada smo ja i moj razred bili jedno, jedinstveni i cvrsti...trebalo je samo 5 godina i da se mehur rasprsne, a mi bezuspesno odletimo kud koji ...i da se vise nikada ne sastanemo ...
No da se vratimo na Tozu, on nikada nije u svome pedagoskom radu docirao,vise je predlagao , provocirao i terao studente da dodju sami do svojih resenja...Toza nije bio samo profesor, barem meni, bio je stariji brat, drug i prijatelj ....Uvek je bio neka ravnoteza i most izmedju studenata i Borjane, a on,kako je on balansirao,ni danas mi nije jasno...
Reacties
Een reactie posten