Nekih stvari je bolje ne secati se
Ne volim nocne telefone ....nikada ne donose dobre vesti ....Jedne davne puste noci , daleke jeseni 1991 probudio me je jedan takav... Gule...glas mu je promukao ,ocajan izgubljen ...Neso ..kaze ...Zana su mobilisali, u Vukovaru je ....Kosa mi se podigla na glavi , ne verujem ....kako je moguce pitam, jer znam da su se krili i spavali po tudjim stanovima kako bi izbegli pozive za "vojne vezbe"i mobilizacije, jer nisu moji drugovi oni koji bi pucali u svoje vrsnjake koji hleb nazivaju kruh...Nije to bio nas rat, nikoga od nas...Zan je po ocu slovenac, Gule hrvat, ja srbin ....a i dan danas prijatelji ..to govori vise od svega, od svih podela i ludosti 90-tih godina proslog veka ....
Te noci nisam vise spavao ... Secanja , uspomene letele su mi kroz glavu..nisam mogao a da ne mislim na Jasnu i Igora, Zanovu suprugu i sina,koji je imao,mislim, samo par meseci. I dan danas mi je tesko o tome pisati, secati se ....
Zan i Jasna su se upoznali na Sipanu , morska ljubav, postala je ljubav koja ce se ovekoveciti brakom. Jasna, devojka iz Zemun polja, radila je kao kuvarica, servirka na Jakljanu, u beogradskom decijem letovalistu, kako na Jakljanu nije bilo nocnog zivota, dolazila je na Sipan u ludi provod..i tu je Zan smuvao...pala je kao kruska,na sarm ovoga Slovenca, koji je svoj humor gradio na izjavama Zorana Radmilovica, Radovana treceg.
Vezu su nastavili u po povratku za letovanja..Zabavljali su se jako dugo, a jedne noci 1990 u zimu, pozvali su nas na veceru na cuveni splav "Argument" na beogradskom uscu...U to vreme su tamo svirali cuveni "Ljuba troka" i Reuf iz beogradskih "Lola" koje smo upoznali na Sipanu, gde su leti svirali i tezgarili...Bili su ponesto zbunjeni, Jasna i Zan, pomalo tajnstveni, zagonetni ..Sve dok nisu skupili snage i rekli: "za deset dana se vencavamo, a i Igrutin je na putu!" Igrutin je danas Igor,mladic, prvorodjeni...Tek tada ne nastao lom na "Argumentu"... muzika , pice,veselje..Odlucili su da ne prave svadbu, vencanje u opstini "savski venac" ,rucak u zemunskom "saranu" i to je bilo sve....Ne znam da li su to bas planirali za vreme kada smo Miric i ja bili dole , ili se to tako poklopilo, ali bili smo svedoci toga kobnog istoriskog DA koji je moj drug izrekao, hrabro i glasno u sali za vencavanja opstine "Savski venac" u Beogradu.
Posle 12 dana, Zan se vratio iz Vukovara...izmenjen, ozbiljan i ne bas pricljiv...Nikada nije opsirno i slikovito pricao o tih 12 dana. Samo je jednom prilikom rekao da nije popio ni kap alkohola i da nije spavao, dugo..dugo...Nikada ga nisam puno ni pitao o tih 12 dana, dopustajuci mu da zaboravi, potisne i izbrise sve sto mu se tada desavalo ...
I neka ostane tako. Nekih stvari je bolje ne secati se ....
Te noci nisam vise spavao ... Secanja , uspomene letele su mi kroz glavu..nisam mogao a da ne mislim na Jasnu i Igora, Zanovu suprugu i sina,koji je imao,mislim, samo par meseci. I dan danas mi je tesko o tome pisati, secati se ....
Zan i Jasna su se upoznali na Sipanu , morska ljubav, postala je ljubav koja ce se ovekoveciti brakom. Jasna, devojka iz Zemun polja, radila je kao kuvarica, servirka na Jakljanu, u beogradskom decijem letovalistu, kako na Jakljanu nije bilo nocnog zivota, dolazila je na Sipan u ludi provod..i tu je Zan smuvao...pala je kao kruska,na sarm ovoga Slovenca, koji je svoj humor gradio na izjavama Zorana Radmilovica, Radovana treceg.
Vezu su nastavili u po povratku za letovanja..Zabavljali su se jako dugo, a jedne noci 1990 u zimu, pozvali su nas na veceru na cuveni splav "Argument" na beogradskom uscu...U to vreme su tamo svirali cuveni "Ljuba troka" i Reuf iz beogradskih "Lola" koje smo upoznali na Sipanu, gde su leti svirali i tezgarili...Bili su ponesto zbunjeni, Jasna i Zan, pomalo tajnstveni, zagonetni ..Sve dok nisu skupili snage i rekli: "za deset dana se vencavamo, a i Igrutin je na putu!" Igrutin je danas Igor,mladic, prvorodjeni...Tek tada ne nastao lom na "Argumentu"... muzika , pice,veselje..Odlucili su da ne prave svadbu, vencanje u opstini "savski venac" ,rucak u zemunskom "saranu" i to je bilo sve....Ne znam da li su to bas planirali za vreme kada smo Miric i ja bili dole , ili se to tako poklopilo, ali bili smo svedoci toga kobnog istoriskog DA koji je moj drug izrekao, hrabro i glasno u sali za vencavanja opstine "Savski venac" u Beogradu.
Posle 12 dana, Zan se vratio iz Vukovara...izmenjen, ozbiljan i ne bas pricljiv...Nikada nije opsirno i slikovito pricao o tih 12 dana. Samo je jednom prilikom rekao da nije popio ni kap alkohola i da nije spavao, dugo..dugo...Nikada ga nisam puno ni pitao o tih 12 dana, dopustajuci mu da zaboravi, potisne i izbrise sve sto mu se tada desavalo ...
I neka ostane tako. Nekih stvari je bolje ne secati se ....
Reacties
Een reactie posten