Jos jedna nedelja

Cudne mi se stvari desavaju ove nedelje, tuga i radost pomesano...Piet nije uspeo da pobedi opaku bolest..napustio nas je , oprosticemo se od njega,a njegov pepeo prosuti po jezeru gde je na svojome brodu udisao zivot i gde je severozapadni vetar pravio brazde po njegovom licu .....Piet je imao 70 godina...Milan Delcic, moj kolega i vrsnjak ce ovih dana biti sahranjen, danas ,mislim ....Delca je imao 51 ..jednu manje od mene...i desava mi se ono sto nikada nisam pomislio da ce mi se desiti ....
Pocinjem intenzivno razmisljati o zivotu i o smrti..ne u filozofskom smislu ..nego sasvim obicno, kao sastavni deo svakodnevnice...kao nesto sto je prisutno,isperpletano u nasu realnost...i dok tako zaokupljen mislju o egzistencijalnim pitanjima zivota i smrti , pomalo tuzan zbog Pieta i Delce odlazim do svojih unuka,i dozivljavam jos jedan trenutak koji me ostavlja bez daha ;) ...ulazim u brod a moj Mick, mi trci u zagrljaj...kaci mi se oko vrata i tako cvrsto me stezuci ostaje skoro 2 minuta ...nepomican,osecam samo kako dise , i kako mi glavicu polaze na rame ....on..spadalo, seret koji te zna vrteti oko malog prsta, koji ti hladno kaze ,kada ga pitas za poljubac , da su svi poljupci resprodani,koji iz topa na pitanje , "mick gde ti je lokna" odgovara "na godisnjem odmoru", mali diktator, po recima njegovog oca....unosi tim svojim gestom ogromne kolicine radosti u moje srce .....

I tada nema radosnijeg dede,nema tuge na ovoj planeti koja mi moze pumutiti tu radost....te dve malene rucice oko moga vrata pobedjuju svaku tugu, svaku setu ,nostalgiju ....one su dokaz da se tako necem treba radovati....

Bese to nedelja ispunjena emocijama....nedelja u kojom sam izgubio prijatelje i stekao nove,stare prijatelje..nedelja u kojoj su se talasi ogromne tuge i neverovatne radosti smenjivali...Nedelja pomalo drugacija od svake druge nedelje moga zivota :)

I umalo da zaboravim :
vremenska prognoza za petak 22 juli 2011

ko razume ..shvatice ...