ULICNO POZORIŠTE- COMEDIA DELL ARTE
sva moja deca ...prica druga
ULICNO POZORIŠTE- COMEDIA DELL ARTE, premijera: 07.07. 1988.
Režija: Nenad Uroševic
Kostimi: Suzana Tanaskovic
Muzika: Milda Želem
Igraju: Marija Martinovic, Radmila Živojinovic, Gordana Ilic- Jovanovic, Marija Savic, Drago Ðakovic, Milan Vukovic, Momoir Vasiljevic, Rade Malbaša, Mirjana Janjanin
Broj igranja: 31 , broj posetilaca: 23120
Ne znam da li postoje pozorisne predstave koje Vam potpuno promene zivot ...iz korena ...preokrenu ga naglavacke ..ne verujem ..moc pozorista nije tolika ... Ipak jedna predstava je u tome uspela ..predstava za koju nisam mislio da ce imati takav impakt na moj zivot ...privatni, profesionalni ....bese to obicna komedija, ni drama ni tragedija, ni vodvilj...
Commedia del arte... okrece moj zivot, usmerava ga jednim potpuno novim pravcem, u jednoj potpuno novoj stredini, neposredno pre ratova,raspada, agonija....Ne znam kako bih sada ziveo da sam ostao....ne zelim ni da razmisljam
Nekada se predstave jednostavno dogode ..kao sto se "dogodi narod"..Ne mislim da je "ulicno pozoriste - Commedia dell arte " bila predoredjena da se dogodi ... Ali ... pred kraj sezone 1988 u modi su bila kulturna leta ....beogradsko kulturno leto ...budvansko leto ....pa smo upravnica moga pozorista i ja smisljali kako bi i mi mogli doprineti "sremskomitrovackom kulturnom letu ". Predlozio sam nesto sto mi je bilo zanimljivo , kao experiment ...naime formu ulicnog pozorista ...iskorak nekoliko vekova u proslost ..commedia dell arte ...putujice pozoriste, putujuci glumci ,stara volovska kola , minimum rekvizite,raskosni kostimi, maske ...sturi oskudni tekst, naime fragmenti , skice prepoznatljivih situacija, maksimum improvizacije ....
Receno... ucinjeno. u roku od 30 dana , "ulicno pozoriste commedia del arte" dobija svoj konacni oblik...predstava sacinjena od samostalnih scena ,povezana renesansnom muzikom i prolozima koje su glumci govorili kao uvod u scenu ...Predstava se lagano stvarala,provociram glumce da improvizuju ,ucim ih da se igraju,da reaguju na partnera ,na publiku, ucim ih tajmingu, ne dozvoljavam da preteruju, ali ih provociram da stvaraju , sami ...U Milanu i Dragi pronalazim akrobate ,zonglere,ucim ih sta sve mogu postici svojim telom ...u Radmili i Mirjani otkrivam kokete,dame koje flertuju , sa partnerom i sa publikom ... Predstava postaje njihova, ja samo nadgledam ,savetujem, kanalisem ogromnu energiju koji glumci proizvode .
7 jula 1988 na trgu ispred pozorista u Sremskoj Mitrovici ...premijera... i bilo je to nesto novo za mitrovcane, i jeste ,bilo je neobicno, intrigirajuce ..publika nije dolazila na predstavu ..glumcu su dolazili publici na noge ...stare pozorisne taljige krenule su na svoj put, preko Rume, Sasinaca,Beograda, do Beca, Praga i Amsterdama ...
I bas tu u Amsterdamu istovarile su mene ...bez prtljaga,zaljubljenog, pomalo zbunjenog , ali u svakom slucaju spremnog da otpocnem novi zivot, zivot sa svojim Miricem sa kojom zivim i dan danas ...
15 jula 1989 upoznao sam svoju suprugu u Holandiji,zaljubio se i pozorisne taljige ostavio i zamenio vozovima...
I posle 21 godine ,rado gledam na tu predstavu, ne znajuci sta sam propustio , ali svestan onoga sta sam dobio u zivotu, i neka ...to jesu moje odluke i moje borbe, mozda pogresne, mozda bas ispravne , iskreno ..ne znam , ali ne zalim . Mozda, samo ponekad nostalgija, mozda, samo ponekad seta, radoznalost... sta bi bilo , kad bi bi bilo ...zasija u mojim ocima, i zatim nestane .
ULICNO POZORIŠTE- COMEDIA DELL ARTE, premijera: 07.07. 1988.
Režija: Nenad Uroševic
Kostimi: Suzana Tanaskovic
Muzika: Milda Želem
Igraju: Marija Martinovic, Radmila Živojinovic, Gordana Ilic- Jovanovic, Marija Savic, Drago Ðakovic, Milan Vukovic, Momoir Vasiljevic, Rade Malbaša, Mirjana Janjanin
Broj igranja: 31 , broj posetilaca: 23120
Ne znam da li postoje pozorisne predstave koje Vam potpuno promene zivot ...iz korena ...preokrenu ga naglavacke ..ne verujem ..moc pozorista nije tolika ... Ipak jedna predstava je u tome uspela ..predstava za koju nisam mislio da ce imati takav impakt na moj zivot ...privatni, profesionalni ....bese to obicna komedija, ni drama ni tragedija, ni vodvilj...
Commedia del arte... okrece moj zivot, usmerava ga jednim potpuno novim pravcem, u jednoj potpuno novoj stredini, neposredno pre ratova,raspada, agonija....Ne znam kako bih sada ziveo da sam ostao....ne zelim ni da razmisljam
Nekada se predstave jednostavno dogode ..kao sto se "dogodi narod"..Ne mislim da je "ulicno pozoriste - Commedia dell arte " bila predoredjena da se dogodi ... Ali ... pred kraj sezone 1988 u modi su bila kulturna leta ....beogradsko kulturno leto ...budvansko leto ....pa smo upravnica moga pozorista i ja smisljali kako bi i mi mogli doprineti "sremskomitrovackom kulturnom letu ". Predlozio sam nesto sto mi je bilo zanimljivo , kao experiment ...naime formu ulicnog pozorista ...iskorak nekoliko vekova u proslost ..commedia dell arte ...putujice pozoriste, putujuci glumci ,stara volovska kola , minimum rekvizite,raskosni kostimi, maske ...sturi oskudni tekst, naime fragmenti , skice prepoznatljivih situacija, maksimum improvizacije ....
Receno... ucinjeno. u roku od 30 dana , "ulicno pozoriste commedia del arte" dobija svoj konacni oblik...predstava sacinjena od samostalnih scena ,povezana renesansnom muzikom i prolozima koje su glumci govorili kao uvod u scenu ...Predstava se lagano stvarala,provociram glumce da improvizuju ,ucim ih da se igraju,da reaguju na partnera ,na publiku, ucim ih tajmingu, ne dozvoljavam da preteruju, ali ih provociram da stvaraju , sami ...U Milanu i Dragi pronalazim akrobate ,zonglere,ucim ih sta sve mogu postici svojim telom ...u Radmili i Mirjani otkrivam kokete,dame koje flertuju , sa partnerom i sa publikom ... Predstava postaje njihova, ja samo nadgledam ,savetujem, kanalisem ogromnu energiju koji glumci proizvode .
7 jula 1988 na trgu ispred pozorista u Sremskoj Mitrovici ...premijera... i bilo je to nesto novo za mitrovcane, i jeste ,bilo je neobicno, intrigirajuce ..publika nije dolazila na predstavu ..glumcu su dolazili publici na noge ...stare pozorisne taljige krenule su na svoj put, preko Rume, Sasinaca,Beograda, do Beca, Praga i Amsterdama ...
I bas tu u Amsterdamu istovarile su mene ...bez prtljaga,zaljubljenog, pomalo zbunjenog , ali u svakom slucaju spremnog da otpocnem novi zivot, zivot sa svojim Miricem sa kojom zivim i dan danas ...
15 jula 1989 upoznao sam svoju suprugu u Holandiji,zaljubio se i pozorisne taljige ostavio i zamenio vozovima...
I posle 21 godine ,rado gledam na tu predstavu, ne znajuci sta sam propustio , ali svestan onoga sta sam dobio u zivotu, i neka ...to jesu moje odluke i moje borbe, mozda pogresne, mozda bas ispravne , iskreno ..ne znam , ali ne zalim . Mozda, samo ponekad nostalgija, mozda, samo ponekad seta, radoznalost... sta bi bilo , kad bi bi bilo ...zasija u mojim ocima, i zatim nestane .
Reacties
Een reactie posten