Sva moja deca ...moji sirocici
prica prva
Umetnici su skloni da svoje tvorevine zovu svojom decom ...i tvrde da su im sve podjednako drage ....Glumac koji kaze da ne moze izdvojiti najbolju ili najdrazu ulogu ...jer sve su to njegova deca i sva su mu podjednako draga ??? Glupost !!!!! Ja hvala bogu nisam takav umetnik i takav reditelj .....
Pozorisne predstave jesu moja tvorevina ,ali ne i moja deca ;) ...Predstave koje sam radio bile su mi interesantne u vreme kada sam ih stvarao, kada sam se njima intenzivno bavio ..ali nikada nisam tvrdio da su mi sve podjednako drage i da ne mogu praviti razliku izmedju njih ...Naprotiv ...postoje predstave koje mi nisu drage , a uradio sam ih , kao sto postoje tekstovi koju su mi dragi a koje nisam (jos) uradio .. Zato cu se zadovoljiti da svoje predstave ne zovem svojom decom , mozda svojim sirocicima ....??
Uvek sam znao distancirati se od predstave ....sagledati je drugim ocima, nego ocima reditelja ...U procesu rada postigao sam nesto sto se zvalo "odrastanje predstave"...pokusacu i da pojasnim ... : u samom pocetku rada jako sam blizu tekstu ,glumcima pozornici ...i psihicki i fizicki ...probe za stolom ,probe na pozornici , mizanscen ...reditelj je prisutan ,daje indikacije rezira ,sagleda ,intervenise .... kako predstava postaje celina , reditelj se sve vise odvaja,cak i fizicki, predstavu sagledava iz pozorisne sale ..ne penje se tako cesto na pozornicu , intervencije su opstije ....prvi red pozorisne sale zamenjuje 10 tim ...zatim se povlaci jos dalje ...u tehniku ...gde rezira svetlo i zvuk ...i tako predstava odrasta do premijere .... Premijera je punoletstvo , 18 -ti rodjendan, trnutak da predstava zazivi svojim zivotom, dete koje ste izveli na put, vaspitali i sada ga prepustate milosti i nemilosti sveta u kome se nalazi.Svestan sam da ce mi mozda brizni roditelji zameriti na ovakvom rezonovanju i tvrditi , deca su deca i kad odrasu ..uvek ih mozes jos dovaspitavati, obradjivati , usmeravati , nikada nije kasno za savet i tako dalje i tako dalje ....Ponavljam , predstave nisu deca !!! Predstave su umetnicke tvorevine koje jednom treba zavrsiti , kao i slike , kao i skulpture, kao i pesme ,kao i knjige , zar ne ? Znam reditelje koji su i posle premijere bili u stanju da drze probe, da popravljaju ,da dopunjavaju ... Intelektualna onanija ...nikada to nisam radio , cak ni tada kada je to mozda bilo potrebno..bilo je protivno mojim principima , svestan mozda moje okrutnosti , zato i kazem "moje predstave moji sirocici ;)"
Neki od tih sirotana doziveli su lepu slavu, zrele godine, ponosno su hodali nasim podnebljima, setali evropom :) Neki su dostojanstveno i kratko ziveli , neki nikada nisu ni zaziveli .... O Misolovci sam pisao... predstava koja je proglasena predstavom sezone 1984/1985 ..najigranija i najgledanija predstava u Rijeci ..naravno da sam ponosan na nju ...
Meni posebno draga bila je "Staklena menadzerija" Tenesi Wilijamsa ...drama o porodici koja se ne snalazi u svetu koji je "obasjan munjama" ..Majka koja zivi u svome svetu i nekadasnjoj slavi "juga" amerike, sin koji pise pesme na poklopcu kutije za cipele u prodavnici u kojoj radi i cerka bogalj, koja zivi u svetu staklenih figurica .... Dramu necu prepricavati , zelim samo reci da sam taj tekst radio dva puta, sto je kuriozitet po sebi ..prvi put 1984 u "Domu Kulture Studentski grad" , drugi put 1991 u Studentskom drustvu "Veritas " u Utrechtu , i to kao svoju prvu i jedinu predstavu reziranu na engleskom jeziku .... Bile su to dve potpuno razlicite predstave, sedam godina pauze je doprinelo da se ugao sagledavanja toliko pomeri da iako se radi o istom tekstu , sa gotovo identicnim skracenjima u zavrsnom rezultatu donese dve potpuno razlicite vizije ove prekrasne drame... Beogradska predstava igrana je 10 puta ,toliko je bilo predvidjeno ugovorom , holandska 4 puta ...3 predstave su bile dogovorene, cetvrta je odigrana poslednje veceri kao extra predstava za svu onu publiku koja nije mogla da udje na poslednju predstavu ... I dan danas se divim studentima amaterima koji su svojim entuzijazmom doprineli da ta "holandska" predstava zasija svojim pravim sjajem ...
U Beogradu Danica Mokranjac,Ljubivoje Tadic, Elizabeta Djorevska i Dragan Nikolic, u Utrechtu cetiri studenta , dvoje amerikanaca, jedan englez i jedna holandjanka ... U Beogradu "scena kutija" u Utrechtu "arena"gde se publika nalazi sa sve cetiri strane .... Jedino zajednicko fenomenalna muzika koju je za beogradsku predstavu komponovala ..tada brucoskinja muzicke akademije , odsek kompozicija , Natasa Bogojevic .. muziku koju sam koristio u obadve izvedbe i koja je tako podvlacila raspolozenje i sferu predstave da je terala jezu u kozu i to bukvalno .... Ne znam sta je danas sa Natasom ,cuo sam da je u Londonu, ali sam uveren da i dan danas pise fantasticnu muziku ....ako neko zna, ili ako Nata, slucajno poseti ovaj blog, neka mi se javi ....voleo bih uspostaviti ponovo kontakt ...
Jedna od predstava koje mi nikako nisu drage je "Luminacija" Stevana Sremca , koju sam radio u "srpskoj drami " u narodnom pozoristu u Pristini.... Predstava koja nije uspela da se podigne sa starta...predstava u koju i nisam mnogo ulagao , jer me je neposredno posle premijere cekala vojska, a to sam znao kada sam poceo da je radim ....od uspomena ..nekoliko simpaticnih glumaca i jedna albanska zastava , koju sam ukrao u pijanoj noci posle premijere sa pristinskog korzoa
Umetnici su skloni da svoje tvorevine zovu svojom decom ...i tvrde da su im sve podjednako drage ....Glumac koji kaze da ne moze izdvojiti najbolju ili najdrazu ulogu ...jer sve su to njegova deca i sva su mu podjednako draga ??? Glupost !!!!! Ja hvala bogu nisam takav umetnik i takav reditelj .....
Pozorisne predstave jesu moja tvorevina ,ali ne i moja deca ;) ...Predstave koje sam radio bile su mi interesantne u vreme kada sam ih stvarao, kada sam se njima intenzivno bavio ..ali nikada nisam tvrdio da su mi sve podjednako drage i da ne mogu praviti razliku izmedju njih ...Naprotiv ...postoje predstave koje mi nisu drage , a uradio sam ih , kao sto postoje tekstovi koju su mi dragi a koje nisam (jos) uradio .. Zato cu se zadovoljiti da svoje predstave ne zovem svojom decom , mozda svojim sirocicima ....??
Uvek sam znao distancirati se od predstave ....sagledati je drugim ocima, nego ocima reditelja ...U procesu rada postigao sam nesto sto se zvalo "odrastanje predstave"...pokusacu i da pojasnim ... : u samom pocetku rada jako sam blizu tekstu ,glumcima pozornici ...i psihicki i fizicki ...probe za stolom ,probe na pozornici , mizanscen ...reditelj je prisutan ,daje indikacije rezira ,sagleda ,intervenise .... kako predstava postaje celina , reditelj se sve vise odvaja,cak i fizicki, predstavu sagledava iz pozorisne sale ..ne penje se tako cesto na pozornicu , intervencije su opstije ....prvi red pozorisne sale zamenjuje 10 tim ...zatim se povlaci jos dalje ...u tehniku ...gde rezira svetlo i zvuk ...i tako predstava odrasta do premijere .... Premijera je punoletstvo , 18 -ti rodjendan, trnutak da predstava zazivi svojim zivotom, dete koje ste izveli na put, vaspitali i sada ga prepustate milosti i nemilosti sveta u kome se nalazi.Svestan sam da ce mi mozda brizni roditelji zameriti na ovakvom rezonovanju i tvrditi , deca su deca i kad odrasu ..uvek ih mozes jos dovaspitavati, obradjivati , usmeravati , nikada nije kasno za savet i tako dalje i tako dalje ....Ponavljam , predstave nisu deca !!! Predstave su umetnicke tvorevine koje jednom treba zavrsiti , kao i slike , kao i skulpture, kao i pesme ,kao i knjige , zar ne ? Znam reditelje koji su i posle premijere bili u stanju da drze probe, da popravljaju ,da dopunjavaju ... Intelektualna onanija ...nikada to nisam radio , cak ni tada kada je to mozda bilo potrebno..bilo je protivno mojim principima , svestan mozda moje okrutnosti , zato i kazem "moje predstave moji sirocici ;)"
Neki od tih sirotana doziveli su lepu slavu, zrele godine, ponosno su hodali nasim podnebljima, setali evropom :) Neki su dostojanstveno i kratko ziveli , neki nikada nisu ni zaziveli .... O Misolovci sam pisao... predstava koja je proglasena predstavom sezone 1984/1985 ..najigranija i najgledanija predstava u Rijeci ..naravno da sam ponosan na nju ...
Meni posebno draga bila je "Staklena menadzerija" Tenesi Wilijamsa ...drama o porodici koja se ne snalazi u svetu koji je "obasjan munjama" ..Majka koja zivi u svome svetu i nekadasnjoj slavi "juga" amerike, sin koji pise pesme na poklopcu kutije za cipele u prodavnici u kojoj radi i cerka bogalj, koja zivi u svetu staklenih figurica .... Dramu necu prepricavati , zelim samo reci da sam taj tekst radio dva puta, sto je kuriozitet po sebi ..prvi put 1984 u "Domu Kulture Studentski grad" , drugi put 1991 u Studentskom drustvu "Veritas " u Utrechtu , i to kao svoju prvu i jedinu predstavu reziranu na engleskom jeziku .... Bile su to dve potpuno razlicite predstave, sedam godina pauze je doprinelo da se ugao sagledavanja toliko pomeri da iako se radi o istom tekstu , sa gotovo identicnim skracenjima u zavrsnom rezultatu donese dve potpuno razlicite vizije ove prekrasne drame... Beogradska predstava igrana je 10 puta ,toliko je bilo predvidjeno ugovorom , holandska 4 puta ...3 predstave su bile dogovorene, cetvrta je odigrana poslednje veceri kao extra predstava za svu onu publiku koja nije mogla da udje na poslednju predstavu ... I dan danas se divim studentima amaterima koji su svojim entuzijazmom doprineli da ta "holandska" predstava zasija svojim pravim sjajem ...
U Beogradu Danica Mokranjac,Ljubivoje Tadic, Elizabeta Djorevska i Dragan Nikolic, u Utrechtu cetiri studenta , dvoje amerikanaca, jedan englez i jedna holandjanka ... U Beogradu "scena kutija" u Utrechtu "arena"gde se publika nalazi sa sve cetiri strane .... Jedino zajednicko fenomenalna muzika koju je za beogradsku predstavu komponovala ..tada brucoskinja muzicke akademije , odsek kompozicija , Natasa Bogojevic .. muziku koju sam koristio u obadve izvedbe i koja je tako podvlacila raspolozenje i sferu predstave da je terala jezu u kozu i to bukvalno .... Ne znam sta je danas sa Natasom ,cuo sam da je u Londonu, ali sam uveren da i dan danas pise fantasticnu muziku ....ako neko zna, ili ako Nata, slucajno poseti ovaj blog, neka mi se javi ....voleo bih uspostaviti ponovo kontakt ...
Jedna od predstava koje mi nikako nisu drage je "Luminacija" Stevana Sremca , koju sam radio u "srpskoj drami " u narodnom pozoristu u Pristini.... Predstava koja nije uspela da se podigne sa starta...predstava u koju i nisam mnogo ulagao , jer me je neposredno posle premijere cekala vojska, a to sam znao kada sam poceo da je radim ....od uspomena ..nekoliko simpaticnih glumaca i jedna albanska zastava , koju sam ukrao u pijanoj noci posle premijere sa pristinskog korzoa
Reacties
Een reactie posten