Pozajmljeno sa neta.....
Ne znam da li se moze , ali vredi pokusati ....
ukoliko je neupotrebljivo ..casu isprazniti ...i omamljen istarskim teranom zaspati
Pusti casu!
Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako dq svi mogu da je vide iupita:
- Šta mislite koliko je teška ova čaša?
- 50 gr…100 gr… 125 gr… – nagađali su studenti.
- Istina je ustvari da ni ja ne znam. I dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta?
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? – ponovo zapita profesor.
- Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan?
- Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukočiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara.
- Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se promenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok bolu u ruci i grčenju mišića?
Studenti se nađoše zbunjeni. Situacija je ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor. – To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana… Da ih “pustite da padnu” pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži, vedri i odmorni. Oseća ćete se ispunjeni novom snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove bez obzira u kakvoj se situaciji našli.
I zato: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!
ukoliko je neupotrebljivo ..casu isprazniti ...i omamljen istarskim teranom zaspati
Pusti casu!
Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako dq svi mogu da je vide iupita:
- Šta mislite koliko je teška ova čaša?
- 50 gr…100 gr… 125 gr… – nagađali su studenti.
- Istina je ustvari da ni ja ne znam. I dok je NE izmerimo ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo nekoliko minuta?
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu ceo sat? – ponovo zapita profesor.
- Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako ceo jedan dan?
- Ruka će od takvog napora početi jako da vas boli, a moguće je da će vam se ukočiti mišići, možda će vam se ruka čak i paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara.
- Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se promenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok bolu u ruci i grčenju mišića?
Studenti se nađoše zbunjeni. Situacija je ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor. – To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana… Da ih “pustite da padnu” pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži, vedri i odmorni. Oseća ćete se ispunjeni novom snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove bez obzira u kakvoj se situaciji našli.
I zato: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!
Reacties
Een reactie posten