Borjana i jos po nesto
Postao sam jedan od cetvorice velicanstvenih , jedan od cetvorice studenata u klasi Borjane Prodanovic I Svetozara Rapajica…Jedan novi svet se otvorio I privukao me da ga zivim punm plucima …
Akademija se ne studira ,akademija se zivi…Na predavanja se odlazi , ne zato sto se mora , nego da bi se upilo I dozivelo znanje I iskustvo koje te vodi ka jednom cilju …da otkrijes I razvijes talente koji su skriveni u tebi .
Te sam mudrosti dobijao dozirano kao lek od Borjane I Toze, bas kao I whisky koji se trosio u ipak malo vecim dozama , od mudrosti …
Borjana nas je ucila kako da reziramo , ali I kako da zivimo, ucila nas je zanatu, tehnici, a umetnicku zicu u nama polagano otkrivala , kao skriveni dijamant I obradjivala je sa puno strpljenja, ljubavi I pedagoskog umeca ….
Borjana nije bila samo docent, profesor na klasi , Borjana je bila I majka I prijatelj I kolega , I to je ono sto je Borjanu cinilo Borjanom ….
Postali smo I deo njene porodice, upoznali baka Micu, plemenitu staricu I penzionisanu upravnicu univerzitetske biblioteke, Stanu , kucnu pomocnicu sa stazom od 40 godina kod Borjane I Mice , Dacu ,Borjaninu sestru I njihove prijatelje ,umetnike I boeme , bas onakve kakva je bila I Borjana…….
Bezbroj je anegdota, slucaja I crtica iz zivota koje bih mogao pomenuti, bilo je I nesuglasica, svadja I pijanog balezganja , ali od Borjane sam naucio ziveti jedan drugaciji zivot., I za to sam joj beskrajno zahvalan.
Nikada necu zaboraviti jedan od casova u kafani, tacnije prvi cas u Maderi , koja je u to vreme bila “place to be”.
Prakticna nastava je pocela oko 20.00 casova u sred radne nedelje , pilo se i jelo, raspravljano o umetnosti i pomalo i ogovaralo I tako do 24.00 kada se cas u Maderi zavrsio , zbog fajronta, ali nastavio u “Poslednjoj Sansi” do 06.00 kada je Borjana totalno pijana izjavila da nas u 09.00 ocekuje u” sedmici” nasoj ucionici na akademiji .Puni neverice , zgledali smo se nas cetvorica, ne znajuci da li se sali , zajebava nas , ili je potpuno poludela , ali znajuci kakva je mogla biti , nacrtali smo se svi cetvorica ,posle samo jednog sata spavanja, u sedmici , I naravno Borjana je bila u elementu ,pricajuci nam o Bojanu Stupici, njenim iskustvima, rezijama I pijancenjima. Na Akademiji smo ucili kako se zivi zivot boema…. U taj zivot nas je oprezno uvodila nasa Boca, a izbor da li cemo ga ziveti ili ne , ostavljala je nama…
Borjana ga je zivela punim plucima, i prezivela ostavljajuci nas prepano same , zaspala je 1994 i vise se nije probudila ….
Od kako je znam bile je krhka i lomljiva, 80 cigareta ,Morava bez filtera, i flasa whisky-ja dnevno ucinile su svoje I jednoga dana Boca je zaspala vecnim snom.
Cesto mislim i secam se baka Boce …. Jedne od osoba koje su uticale na moj zivot i usmerile ga ovim tokom kojim i dan danas tece …
Akademija se ne studira ,akademija se zivi…Na predavanja se odlazi , ne zato sto se mora , nego da bi se upilo I dozivelo znanje I iskustvo koje te vodi ka jednom cilju …da otkrijes I razvijes talente koji su skriveni u tebi .
Te sam mudrosti dobijao dozirano kao lek od Borjane I Toze, bas kao I whisky koji se trosio u ipak malo vecim dozama , od mudrosti …
Borjana nas je ucila kako da reziramo , ali I kako da zivimo, ucila nas je zanatu, tehnici, a umetnicku zicu u nama polagano otkrivala , kao skriveni dijamant I obradjivala je sa puno strpljenja, ljubavi I pedagoskog umeca ….
Borjana nije bila samo docent, profesor na klasi , Borjana je bila I majka I prijatelj I kolega , I to je ono sto je Borjanu cinilo Borjanom ….
Postali smo I deo njene porodice, upoznali baka Micu, plemenitu staricu I penzionisanu upravnicu univerzitetske biblioteke, Stanu , kucnu pomocnicu sa stazom od 40 godina kod Borjane I Mice , Dacu ,Borjaninu sestru I njihove prijatelje ,umetnike I boeme , bas onakve kakva je bila I Borjana…….
Bezbroj je anegdota, slucaja I crtica iz zivota koje bih mogao pomenuti, bilo je I nesuglasica, svadja I pijanog balezganja , ali od Borjane sam naucio ziveti jedan drugaciji zivot., I za to sam joj beskrajno zahvalan.
Nikada necu zaboraviti jedan od casova u kafani, tacnije prvi cas u Maderi , koja je u to vreme bila “place to be”.
Prakticna nastava je pocela oko 20.00 casova u sred radne nedelje , pilo se i jelo, raspravljano o umetnosti i pomalo i ogovaralo I tako do 24.00 kada se cas u Maderi zavrsio , zbog fajronta, ali nastavio u “Poslednjoj Sansi” do 06.00 kada je Borjana totalno pijana izjavila da nas u 09.00 ocekuje u” sedmici” nasoj ucionici na akademiji .Puni neverice , zgledali smo se nas cetvorica, ne znajuci da li se sali , zajebava nas , ili je potpuno poludela , ali znajuci kakva je mogla biti , nacrtali smo se svi cetvorica ,posle samo jednog sata spavanja, u sedmici , I naravno Borjana je bila u elementu ,pricajuci nam o Bojanu Stupici, njenim iskustvima, rezijama I pijancenjima. Na Akademiji smo ucili kako se zivi zivot boema…. U taj zivot nas je oprezno uvodila nasa Boca, a izbor da li cemo ga ziveti ili ne , ostavljala je nama…
Borjana ga je zivela punim plucima, i prezivela ostavljajuci nas prepano same , zaspala je 1994 i vise se nije probudila ….
Od kako je znam bile je krhka i lomljiva, 80 cigareta ,Morava bez filtera, i flasa whisky-ja dnevno ucinile su svoje I jednoga dana Boca je zaspala vecnim snom.
Cesto mislim i secam se baka Boce …. Jedne od osoba koje su uticale na moj zivot i usmerile ga ovim tokom kojim i dan danas tece …
Reacties
Een reactie posten