Fakulteti i “Pod Razno”

Posle najduzeg leta u istoriji txe lake konjice doslo je vreme i za univerzitetsko obrazovanje..Kao svaki pubertetlija ja sam hteo da studiram novinarstvo, te upisujem
Fakultet Politickih Nauka , smer novinarstvo …Gule me sledi I on postaje vanredni student istoga hrama znanja…Cira bez problema upisuje Eletrotehniku, Zan Visu ekonomsku skolu, A Pavlovic koliko se secam prekida skolovanje ili upisuje visu masinsku skolu … Moram reci da Pavlovic I nije bio neki student, vise ga je zabavljalo da vreme provodi sa Tanjom Terzin, ogromnom tadasnjom ljubavi , zbog koje je batalio svoje obrazovanje I uopste svoj intelektualni razvoj na polju nauke, vise se bavio kulinarstvom, pravljenjem slaga I tako to …ali o tome necu pricati jer zalazi u intime postovanog gospodina Pavlovica, a o svojim intimama neka pise sam …
Gule I ja vredno odlazimo svako jutro na predavanja, I zavrsavamo u obliznjoj kafani koja se zvala “kovac” da tamo simbolicno kujemo brucoska iskustva…Naravno da nam nije islo , a I kako bi kada smo vise vremena provodili u kafani nego u skolskoj klupi ….
Ja sam jos u 4-tom razredu gimnazije dosao u kontakt sa pozorisnom grupom “Pod razno” imao sam cast da budem asistent reditelja , Srbe Bozinovica I da kupujem kafu I pogacice velikanima nase pozorisne scene kao sto su bili Miki Manojlovic, Predrag Ejdus,Vlada Jeftovic, Dara Dzokic I Laza Ristovski , tada mladi , gnevni glumci tek izasli sa Akademije … Druzenje I saradnja su bili super, mene su prihvatili kao klinca koji im pomaze I uci zanat, namesta dekor, pusta muziku, brine se za rekvizitu I radi sve ono sto je njima bilo ispod casti , ili sto ih je mrzelo, bolje receno…
Telst Radoslava Pavlovica “Savremenik” ima premijeru u Studentskom kulturnom centru , I prolazi fantasticno I kod publike I kod kritike , te biva pozivan na Festival malih scena u Sarajevu I na sterijinio pozorje u Novome Sadu I naravno ..i ja dobijam poziv da idem sa njima I tako doprinesem uspehu strpskog glumista ….
Naravno da mi je kao gimnazijancu imponovalo da budem sa “njima”I da pijem sa “njima”I da ulazim u pozoriste na sluzbeni ulaz …
Moram reci da bi moj zivot sasvim drugacije izgledao da me tadasnja profesorka engleskog jezija iz x gimnazije nije ubacila u ovu druzinu .. I sada ako citas ovo , a ko zna , mozda ti je I dostupno , Smiljka Stojanovic , hval ti …za sve sto si ucinila za malog nadobudnog I arogantnog gimnazijalca , koji je hteo da menja svet I da se bori sa vetrenjacama. Tvoja bubica koju si mi ubacila u glavu , vodi me I dan danas …..
I kada sam pomislio sve je to samo jedna prelepa avantura, a sad na izvrsenje svojih radnih zadataka na FPN , Miki Manojlovic briljira u Narodnom Pozoristu sa Kamijevim Kaligulom …odlazim na predstavu , posle predstave dolazim da mu cestitam , I kako se nismo videli oko 3 meseca, prica ..ko , gde , sta ,kako , I druga bubica biva ubacena u moju usijanu glavu …UPISATI REZIJU .. na fakultetu dramskih umetvosti …. Miki se zgrazava mojim izborom univerziterskog obrazovanja …I pita me … “zasto ti ne upises pozorisnu reziju”???

Od toga trenutka ,crvic u mom mozgu pocinje tako zestoko da radi , da mi je samo jedna stvar u glavi …pokusati …..