Brzim preko Bosne II

Sinoc sam napisao brzim preko Bosne I I taman kada sam hteo da ga uplodujem na blog …nesto kvrcnu I izgubih citav clanak, a bio je epohalan ….neponovljiv, biser moga knjizevnog rada…
Zato evo sada , Brzim preko Bosne II u nadi da ce dosegnuti bar priblizno visine svoga predhodnika, koji se izgubio negde izmedju jedinica I nula u mome kompjuteru …
Dakle:
U Ploce stizemo bukvalno 5 minuta pre polaska voza, trcimo I kacimo se za zadnji vagon voza u pokretu..uspevamo da se ukrcamo u prepuni voz koji ce nas vratiti u prestonicu…U vozu guzva neopisiva… nigde iglu da spustis a kamoli nogu, balansiramo u tesnom hodniku pritisnuti koferima, torbama, I znojavim putnicima…
Ocajni tako stizemo do Sarajeva a tamo …za ne poverovati …stoji drugi, prazan voz koji takodje ide za Beograd!
Bez razmisljanja odlucujemo da se prebacimo u taj voz I nekako manevrisuci kroz masu uspeno da izadjemo iz vagona za koji sam ponekad mislioda ide za Ausvic ,a ne za Beograd…u trenutku izlaska usi nam para pistaljka, otpremnika vozova I ponovo kao ludaci skacemo na stepenice , ni bi li smo ostalu u Sarajevu do ko zna kojeg voza ….
Na srecu , tacnost nasih zeleznica u to vreme, a mislim I sada je takva da smo jos 30 minuta morali cekati da nas voz I krene u pravcu koji mu je prugom Brcko- Banovici bio I zacrtan.
U vozu….. divota….nigde nikoga, prazni hodnici , prazni kupei , prazni klozeti , tek poneki uspavani bosanac , ali uglavnom osecamo slobodu I prostor oko sebe…
Izmrcvareni gladju I zongliranjem na jednoj nozi u predhodnom vozu, odlucujemo se pocastiti pravim bosanskim SUDZUKOM u vagon restoranu ,naseg ,kraljevskog voza…
Jos nisno ni zagrizli kobasicu za koju smo odvojili I poslednju paru , kad u daljini ugledasmo crvenu sapku konduktera koji polako ali sigurno prilazi I kontrolise karte, njihovu vaznost I validnost …
U ocima mojih drugara vidim paniku, ocaj I strah , jer u ludom manevru nismo ni razmisljavi da li nam karte vaze za ovaj voz, a sada smo I poslednje pare dali za zadovoljavanje nasih stomaka …
I tada, u tom trenutku, odlucujem da se zrtvujem, da pokazem drugovima koliko mi je vazno drugarstvo I koliko sam bio iznad pljuvanja po meni I po mojoj predivnoj NES(a) kafi, odlucujem da odem po svoju licnu kartu, jer moji je drugovi nemaju I da se dobrovoljno legitimisem kod Ridze, u slucaju da je to potrebno..odlucujem da spasem svoje drugare…
Ne mogu Vam opisati te izlive srece I zahvalnosti mojih saputnika, suze u ocima I gestove dubokog postovanja…Neso, spasioce nas….cujem I dan danas u svojim usima kada se setim ovoga potresnog dogadjaja…
Odlazim do kupea uzimam trazeni dokument, okrecem se I ispred sebe vidim dva preplasena decaka, kako se tresu kao trska na vetru a u daljini crvena sapka, priblizava se polako ali sigurno….
Vidim vrag je odneo salu , hrabro istupim napred, do crvene sapke I kazem , “taka I taka stvar, nismo znali, guzva, eto uhapsite mene ako je potrebno, ostavite moje drugove na miru, nisu oni nista krivi, vidite kako se se uplasili” …srecom bosanac shvata situaciju I divi se mojoj odvaznosti , valjda sam mu bio simpatican ,onako mali a hrabar kao lav… te nam cvikuje karte I pozeli stretan put ..
O gospode Boze ,te srece I tog odusevljenja u ocima mojih drugara , to se ne vidja svakoga dana….razdragani , veseli , gugucu i skakucu oko mene kao pacici......
I kada je svo uzbudjenje proslo,kada su se duhovi smirili,otisli smo svi zajedno u vagon restoran da pojedemo sudzuk ...
Punih stomaka vracamo se u nase malo carstvo od kupea, i tu ponovo pokazujem svoju pozrtvovanost i privrzenost mojim drugarima.... moja velkodusna gesta je bila da sam otisao gore na prtljaznik da spavam, ostavljajuci njima dve klupe da se baskare i odmore od svih uzbudjenja ove noci u brzom preko bosne......
I kao sto to obicno u zivotu biva ...sve sto je lepo ima kraj , pa i nase baskarenje po kupeu...Tacnije nasa je sreca trajala do sledece stanice , jer kada se voz zaustavio , u njega je uletelo oko 2 hiljade polupijanih ,preglasnih i primitivnih Bosanaca , od 2 hiljade , sugurno ih je 156 uletelo u nas kupe ....i dok su Gule i Zan zgrceni sedeli izmedju 156 Bosanaca ,kojima nista nije sveto , pa ni nase malo carstvo, ja sam ostao na prtljazniku, u vreci za spavanje pokusavajuci da sklopim oci i sebe ubedim da je sve ovo samo ruzan san...
.Bosanci su bili glasni , raspolozeni, ocigledno drogirani miomirisima izuvenih cipela das u cak i neke zenske pokusali da privedu u kupe deruci se ...Hajde bona ...ima mjesta ba ....
U kupeu postaje zagusljivo, sudzuk je uradio svoje ...so nam je izjedala zeludac, przila grlo, a vode nigde ,ni kapi vode ...kao u pustinji ...I bas u tom trenutku, kada izmoreni zedju pocinjemo da haluciniramo ..Mujo vadi iz neke torbe zamagljenu flasu....jos i danas je vidim kada zatvorim oci ....tricetvrt puna zacepljena sa sepurikom od kukuruza, zelena litarska flasa puna poznate ,meke , bosanske sljiive,...Ljudi zamagljena flasa puna rakije ..... I naravno pogadjate, krenula je kao narodna pesma , od ruke do ruke ....Te noci su moji drugovi postal alkoholicari ....a ja , ja sam ostao gore na prtljazniku ,umiruci od zedji ...da su me bosanci kojim slucajem videli , i meni dali flasu , ko zna ....mozda bi hi ja postao alkoholicar...
Eto tako smo BRZIM PREKO BOSNE stigli i do prestonice , tog avgusta 1978 godine ..Jesen i zimu smo preziveli secajuci se svega sa Sipana, evocirajuci uspomene na lepe i manje lepe trenutke, prolece i pocetak leta provodili smo u pripremama za sledece letovanje, za sledeci Sipan.... na kome cu ja pripremati prijemni ispit za fakultet dramskih umetnosti, Jerema ce na mulu urlati ...imas gajbu pive od mene...ako skocis na glavu, upoznacemo cika Vlaju, otkriti Lesinu ilegalnu kafanu u polju i ko zna sta jos doziveti ...ali o tom potom ....