Zan
Nastavak Beograd 2009
Blazina Zan: bez nadimka ( uvek je bio I ostao Zan)
Ne znam da li je ovo prva glava , ili samo uvod ili nesto vise ….. 2008 Beograd…posle tri i po godine ponovo se srecemo …Zan je promenio telefon, Radi u Rodicu na obezbedjenju objekata i ljudi.Stizem u Beograd za Svetog Nikolu, Jasna nas zove da sa njom odemo do Cire, slavi slavu , kaze …Nismo otisli jer smo tek stigli.Sa Zanom se dogovaram o sakupljanju,shvatam da se i oni bez mene retko vidjaju. Zivot tece dalje, svako ima svoje obaveze, brige,radosti i zalosti. Kada sam u Beogradu najvise se vidjam sa Zanom, najblizi je, jedini je ostao u 37-om bloku.Govorim mu o knjizi, i osecam da mu se ideja dopada. Kaze o nasem bloku se moze napisati knjiga…debela knjiga…Podsecamo se dogadjaja iz decastva, puberteta. Zan se seca Guletove vetrovke, tri broja manje,kratkih rukava i dzepova previse uzdignutih, Guletovih pratioca….dve devojcice koje su verovatno u njega bile zaljubljene i pratile ga na sigurnom odstojanju , seca se i nasih pokusaja da oborimo ginisov rekord u stajanju na jednoj nozi, u holu osnovne skole “djuro strugar”…… Podignutih nogavica ispod zimskih kaputa, jer nam je bila fora da tako setamo po kraju..Ko budale, ali neka, i to su lepe uspomene… Naravno ne zaboravlja da naglasi kako ga je Pavlonja malerisao i otimao mu stripoteke, kada je ovaj imao ruku u gipsu..slomio je bio kljucnu kost, Kao i pokusaj ubistva na ljuljasci, kada je Pavlovic odvrnuo sraf a Zan tresnuo na zemlju kao zrela kruska…. I od Zana shvatam da je The laka konjica , i njena istorija neodvojiva od naseg bloka…37-og bloka na Novom Beogradu. Neki su ga zvali i Stari Aerodrom.Tako da cu posvetiti nekoliko stranica i njemu…sa svim znamenitostima, licnostima i dogadjajima kojih se secam… No izmedju redova i jedna vazna napomena: U doba interneta, elektronskih medija i compjutera ova ce knjiga , ili njena koncepcija postati( vec je postala) blog. Pavlonja i Cira su se prijavili da ga prate, cekam i ostale
Blazina Zan: bez nadimka ( uvek je bio I ostao Zan)
Ne znam da li je ovo prva glava , ili samo uvod ili nesto vise ….. 2008 Beograd…posle tri i po godine ponovo se srecemo …Zan je promenio telefon, Radi u Rodicu na obezbedjenju objekata i ljudi.Stizem u Beograd za Svetog Nikolu, Jasna nas zove da sa njom odemo do Cire, slavi slavu , kaze …Nismo otisli jer smo tek stigli.Sa Zanom se dogovaram o sakupljanju,shvatam da se i oni bez mene retko vidjaju. Zivot tece dalje, svako ima svoje obaveze, brige,radosti i zalosti. Kada sam u Beogradu najvise se vidjam sa Zanom, najblizi je, jedini je ostao u 37-om bloku.Govorim mu o knjizi, i osecam da mu se ideja dopada. Kaze o nasem bloku se moze napisati knjiga…debela knjiga…Podsecamo se dogadjaja iz decastva, puberteta. Zan se seca Guletove vetrovke, tri broja manje,kratkih rukava i dzepova previse uzdignutih, Guletovih pratioca….dve devojcice koje su verovatno u njega bile zaljubljene i pratile ga na sigurnom odstojanju , seca se i nasih pokusaja da oborimo ginisov rekord u stajanju na jednoj nozi, u holu osnovne skole “djuro strugar”…… Podignutih nogavica ispod zimskih kaputa, jer nam je bila fora da tako setamo po kraju..Ko budale, ali neka, i to su lepe uspomene… Naravno ne zaboravlja da naglasi kako ga je Pavlonja malerisao i otimao mu stripoteke, kada je ovaj imao ruku u gipsu..slomio je bio kljucnu kost, Kao i pokusaj ubistva na ljuljasci, kada je Pavlovic odvrnuo sraf a Zan tresnuo na zemlju kao zrela kruska…. I od Zana shvatam da je The laka konjica , i njena istorija neodvojiva od naseg bloka…37-og bloka na Novom Beogradu. Neki su ga zvali i Stari Aerodrom.Tako da cu posvetiti nekoliko stranica i njemu…sa svim znamenitostima, licnostima i dogadjajima kojih se secam… No izmedju redova i jedna vazna napomena: U doba interneta, elektronskih medija i compjutera ova ce knjiga , ili njena koncepcija postati( vec je postala) blog. Pavlonja i Cira su se prijavili da ga prate, cekam i ostale
Reacties
Een reactie posten