Pavlonja

Pavlovic Goran PAVLONJA : O tome pisem knjigu ….. mada bi mnogo bolje bilo da Pavlonja pise knjigu , jer on je taj koji se svega seca , koji nista ne zaboravlja, koji preti da ce raskrinkati « April u Beogradu » iako smo se sva petorica zakleli da niko , nikada nece doznati za April u Beogradu ….i odista zaboravili bi tu blamazu da nije Pavlonje …Pavlonja je svest i savest Lake konjice . Ne znam da li decaci od 11,12 godina mogu razumeti engleski humor « montija pajtona » ali mi smo bili odusevljeni njime , toliko zadojeni da smo i sami snimali Skeceve na mojoj filmskoj kameri ,na navijanje, ruske proizvodnje. I ta krucijalna dela nase amaterske kinematografije bila bi izgubljena da nije bilo Pavlonje koji ih je sa Celuloidne trake prebacio na kompjuter , narezao na disk i urucio mi ih 2005 kada sam ga poslednji put video u Beogradu . Pokusacu da se dogovorim sa pavlonjom da uz ovu knjigu delimo i cd “the laka konjica” sa epohalnim üzaludni 1 i uzaludni 2 , kinematgrafijom nase mladosti , po uzoru na Montija pajtona, u trajanju od manje od minuta, ali meni daleko najdrazim domacim filmovima. Ko zna mozda ce i pristati ? Nisam mogao verovati kada sam dobio taj disk …. Omot nasa zajednicka slika sa sipana, ona sa peskirima iz serije takmicenje za najlepse noge ….i jedna od retkih slika gde smo sva petorica…. Sadrzaj : zvucni i video materijal , zapisi nase mladosi , istorija drugarstva, melanholija , Nesa blues, Cirine socijalne pesme u fazonu “ Moji zubi obicnoga hleba hoce,….. pesma o Sandokanu, Guletov koncept nove srpske poezije trenda prvi sprat, drugi sprat, idemo u skolu ja i brat…Zanova Hisa I neponovljiva izvedba multimedijalnog koncepta …Juris lake konjice…. Sa epilogom “ostalo je samo zgariste « I danas kada slusam ili gledam taj istoriski CD shvatam koliko smo bili drugaciji, koliko smo bili ispred, koliko smo bili alternativa svemu onome sto se dogadjalo oko nas …. U tim 70 –tim lunjarali smo po novom beogradu i kvartu , jeli kesten pire po ulazima, Sedeli i smisljali sta da radimo sutra. A kada su pavlonjini roditelji bili na placu u Smederevu koristili smo prednosti praznoga stana da stvaramo ….stvaramo muziku, fotografiju, film i poeziju ….Bili smo Multimedijalni … Zadojeni konceptualnom umetnoscu, kao da smo tada znali sta je to …presvlacili smo se u raznorazne kostime, crtali brkove flomasterima, slikali se kao Nesvrstani ,snimali demo snimke na pavlonjinom magnetofonu sa trakama, snimali uzaludne na mojoj ruskoj kameri ..ziveli za umetnost i od umetnosti ….. naravno sa ogromnom dozom ironije u svemu tome, samo sto tada toga nismo bili svesni Ne znam da li je to bila prekretnica u mome zivotu i da li je to uticalo da kasnije studiram pozorisnu reziju, ali tada, kao klinci od 12,13 godina bili smo alternativa . 100% Alternativa . Polako smo iz detinjstva prelazili u decastvo, pubertet i prve dlacice ispod nosa zamenile su brkove crtane flomasterima. Kreativnost u medijima , zamenili smo sa kreativnoscu sa ribama. Prve ljubavi, prve devojcice i masne fote polagano su pocele ispunjavati nase zivote. I gore pomenuti « april u beogradu » jeste jedan od dogadjaja koji ostavlja pecat na nasu bezbriznu i veselu mladost. Necu vam otkriti sta se tacno desilo toga Aprila u Beogradu , tacnije na Novom Beogradu u drugom bulevaru 177 stan 18 , jer toga popodneva smo se svih petorica svecano zakleli da to ostaje nasa tajna, tajna koju cemo sa sobom poneti i u grob. Tanja, Ada, Jadranka, Dejana i Maja nisu ni svesne da one, sve, bas sve znaju o « aprilu ». I neka tako i ostane. Bolje je da nisu svesne . Osnovnu skolu zamenili smo za srednju. Pavlonja i Gule su upisali masinsku skolu u Zemunu, Zan ekonomsku , Cira i ja gimnaziju. I Kada bi bilo logicno da svako krene svojim putem, upozna novu okolinu i novo drustvo, Laka konjica ostaje na okupu zajedno kroz vreme i dogadjaje , zajedno kroz lepo i ruzno, zajedno u svemu ….. Ulaze novobeogradskih solitera i kesten pire iz plasticnih casa zamenili smo sa restoranom na 5-om spratu Beogradjanke, kokakolom i kasatom. Neznam ni sam koliko smo subotnjih popodneva proveli tamo ,ali bilo ih je mnogo. I sada vidim 5 musketara za okruglim stolom na 5-om spratu tek otvorene Beogradjanke, kako filozofiraju o zivotu i peku novootkriveni “kafanski zanat ». Devojcice nismo tamo dovodili, iako smo i na sudare, cesto isli zajedno. Tako se secam svoj prvog sudara u SKC-u , prekoputa Beogradjanke sa Gocom , na koji sam poveo i pavlonju, i guleta i ciru i zana. Zasto ,ne znam , ali znam da su bili tamo. Srecom nisu bili kada sam je otpratio kuci i u haustoru njenog novobeogradskog solitera u 45 bloku prvi put dobio filmski poljubac , sa jezikom. Da dobro citate , dobio , jer ona je bila ta koja mi je prvi put uvalila jezik u usta, i sa teskom mukom sam uspeo da joj vratim , i kako prilici njoj uvucem jezik u usta. Sa Gocom sam furao do zimovanja, ja sam otisao sa drustvom na Jahorinu a ona na klizanje na Tas. I tu smo se razisli. Jos dan danas se secam kako je ona usla u autobus 16 b i krenula ka bloku 45 , a ja u 16 a i uputio se kuci u blok 37.Patio sam kao i svaki napusteni pubertetlija ali ne zadugo.Patnju mi je ublazila Jeftovic Snezana,devojcica iz moga razreda, ali i ona je ubrzo postala bivsa, ili sam ja njima postajao ex ? To nikada necu saznati … Ustvari Goca i ja se nikada nismo ni razisli, ni onda kada je ona imala novog decka , ni kada sam ja imao novu ribu .znali smo se ne cuti i po godinu dana, a onda telefon, prazan stan, …... Bili smo prijatelji, i bili smo ljubavnici mislim da smo se razumeli da nismo jedno drugo gusili . U 70-tim prilicno napredno za ono podneblje i vreme, zar ne ? Ne znam sta je sa Gocom danas, znam da je zavrsila medicinu , predpostavljam da se udala, ima decu i da je ostala onako lepa kao sto je bila i tada….A bila je lepa, crnka sa zelenim ocima, jedna od najboljih riba 10 te beogradske gimnazije generacija 77, 78,79. Cak je i moj Milinko bio ocaran njenom lepotom , i cesto mi je govorio da je Goca bila najlepsa devojka sa kojim sam se zabavljao, ne racunajuci ,naravno, Mirica, sa kojom sam i dan danas u predivnom braku , ali zene se ne racunaju, kako bi rekao Zan… Svako od nas je imao svoju « gocu » samo su se zvale tanja mika,ada,trta,maja,sosa. Bile su nase prve devojke nas put ka sazrevanju, ozbiljnijim vezama, brakovima. Svako od nas je imao i svoj tempo na tom putu. Pavlonja je bio jako zaljubljive prirode, Zan je bio sarmer,, Cira stidljivko, Gule tajanstven, a ja romanticar. I mislim da smo takvi i ostali , no nije na meni da procenjujem . Gule I Pavlonja su u svome srednjoskolskom okruzenju imali manjak riba, masinci,no Zan je popravljao prosek kao jedan od malobrojnih decaka u ekonomskoj skoli. Zato smo Zan I ja pokusavali da nasa lokalna okruzenja, svako za sebe .spojimo sa nasim okruzenjem. Da pomesamo drustva , dovedemo zenske u nase drustvo, upoznamo ih sa nasim drugovima . I tako su se stvarale veze I vezice ,niti koje nas I dan danas povezuju I preplicu kroz nase zivote. Tako zdruzeni poceli smo da izlazimo zajedno , posecivali smo beogradska leta u domu omladine, slusali Boru Djordjevica I grupu suncokret, gledali rastibudjelizovane klejbezable, uzivali u oprosti mi katrin od nekog Djordja balasevica , upijali mirise borova I dusu Dubrovnika u pesmama buce I srdjana. Noci smo provodili u domu omladine ,a po zavrsetku koncerta peske preko brankovog mosta u najvecu spavaonicu beograda. Jednoga leta , naravno na samome kraju ,kada je pocinjala nova skolska godina, Gule nas je zarazio Sipanom. Bili smo vec deckici, stasali za nove avanture, zadojeni mediteranom i baladama buce i srdjana bili smo spremni za jedno potpuno novo otkrice. Bili smo spremni za Sipan.