Gule

Goravica Dragoljub GULE : rodjen 28 6 1959 na vidovdan od oca Pere I majke Ljubinke u Dubrovniku ! Leta je provodio na Sipanu , trecem po redu ostrvu od dubrovnika ka mljetu, oazi mira tisine i dokolice sve dok se laka konjica nije stustila i unela malo zivota na prijezbi u katinama medju borovima i rogacima. Jednoga leta gule nam je otkrio tajnu … ispricao kako se vackao sa Vesnom ispod rogaca i tako napravio ogromnu ogrebotinu na ruci. Kako se igrao zmurke u napustenoj fabrici sardina i kako se vozikao barkom po vali u potrazi za hobotnicama i svabicama. Zapalio je u nama plamen radoznalosti, znatizelje i vapaja za hobotnicama i svabicama … i to naravno na kraju leta. Citavu godinu smo morali cekati da i mi odemo na taj Sipan. Da se i mi upoznamo sa Vesnom i rinom i merihom i jasnom i mirom i luksom i nikom i baldom …Citavu godinu smo morali cekati ……Ali isplatilo se , o , i te kako se isplatilo . Sipan je postao nasa svetinja ,nas hram, nase ostrvo na koje nismo dovodili zenske, bar ne u pocetku . Sipan je ostao najlepsi deo nase mladosti . O Sipanu bi se mogla napisati posebna knjiga O sipanu bi svako od nas mogao napisati knjigu . Ja cu pokusati da iz kolektivnog secanja izvucem ono najbitnije i da to docaram, jer o Sipanu ne treba pricati ….Sipan treba doziveti Gule je imao familiju na Sipanu , i obiteljsku kucu . Nase prvo samostalno letovanje 1977 mislim, odobreno od roditelja, samo zato sto su i Pera i Ljubinka, u to vreme bili tamo proveli smo u maslinjaku na brdu u satoru pored obiteljske kuce. U to vreme Sipan nije bio neko turisticko mesto, nije ni danas mislim iako vec 20 godina nisam bio na Sipanu . I bas to neiskvareno , pragmaticno i sirovo nas je privuklo Sipanu . Brzo smo postali “domorodci”, brdjani” prihvaceni od svojih vrsnjaka , ali i od ostalih mestana . Bili smo im zanimljivi sa nasim “jebote”beogradskim naglaskom , gotovim jelima fabrike karneks , nasim satorom,vrecama za spavanje i rancevima. A oni nama sa “grlenim “ajme” barkama u kojima smo usli na napustene plaze, ribarenjem, I “pomadoranjem” - pomalo brutalnom obicaju da dubrovcane koji dodju na Sipan svojim barkama, u mrklom mraku ospu paljbom trulih pomadora, ili na nasem jeziku paradajza. Ucili smo ih u staroj fabrici da igraju monopol, koji smo sami napravili , sa beogradskim ulicama naravno, da sticu prva kapitalisticka iskustva, da se bogate ,ili bankrotiraju..oni su nas ucili da hvatamo hobotnice, da vozimo barke, da pripremamo “prstace”. Da kao pravi galebovi, jurimo svabice I francuzice . Fudbal smo igrali zajedno u jednom timu , sipan luka protiv lopuda na primer…Vaterpolo nikada …uvek smo vaterpolo igrali ..sipanluka protiv beogradjana…I dok smo se mi davili da preplivano teren oni su nam punili gol bez I jedne trunke milosrdja ili sazaljenja …. Tek na kraju utakmice bi Niko I Miro presli na nasu stranu , vise da bi nam pokazali kako se igra pravi vaterpolo, nego da bi nam pomogli I spasili od katastrofalnih poraza . Letovanja na Sipanu su bila ostvarenje nasih snova, avantura, prozor ka novim saznanjima, prosirenju vidika, mladalacko sazrevanje . Na sipanu sam prvi put probao pall mall bez filtera, grebao se od Andrisa, polupijan vukao kofer od cika vlajine harmonike od lesa u polju do luke,upoznao Ljubu iz Lola, slusao tata Jocu kako prica da cemo jednoga dana imati sve pesme bitlsa na jednoj maloj ploci ….i mislio kako tata izmislja I lozi nas samo …. Ni sanjao nisam da cu u 2002- oj upravo takvu malu plocu dobiti , sa svim I to bas svim albumima bitlsa . Nemam pojma otkuda tata joci ta informacija, u ranim 80 –tima ali pokajnicki priznajem , I ako tata joca ikada bude u prilici da procita ove redove, izvinjavam mu se , sto mu nisam verovao ….. Sipan ostrvo greha….. Ponos, zavist, prejedanje, požuda, bes, požuda za novcem i lenjost. 7 smrtnih grehova, Svakoga leta , na Sipanu drugarstvo je bilo na ispitu …. I za divno cudo, pored ogromnih iskusenja ipak je pobedjivalo drugarstvo…. Pavlonjino pijanstvo…. Nosili smo ga do pola puta ka satoru , dalje nismo mogli …polozili smo ga u dracu , nesvesno, nismo razumeli njegove uzvike ..booo …boooo …jadnik je pokusavao da kaze da lezi na bocama…ali smo ipak spavali pored njega vod vedrim zvezdanim nebom… Cirine pretnje da ce me zaklati nozem , jer sam mu preoteo svabicu….., opsti prezir jer mu niko nije hteo dati antibebi pilulu , kako bi nesmetano mogao da vodi ljubav sa Natasom, piskutav glasic kada su mene hapsili zbog trave, a njega pitali sta on o tome zna… Moji pokusaji da osvojim Lidiju, amerikanku, i preotmem je od Zana, jer ja sam znao engleski a Zan samo ruski …Naleti histericne higijene u nasem brlogu kada sam prljavu viljusku zatekao u cistom posudji, a da ne govorimo o djubretu oko i u satoru…kao i o pacovima koju su nas uredno svake noci posecivali u drustvu sa cagljevima, divljim psima, koji su raznosili nase poluprazne konzerve Zanova odlucnost da prvu nedelju svoga letovanja provede na brdu , jer ga je Luksa pitao da li su ga izjeli komarci, a on je jadnik imao puno lice pubertetskih bubuljica… Zavist kada sam ja nonsalantno setao sa devojkom , a oni stajali u redu za hled ,bez prebijene pare u dzepu, jer je blagajna te nedelje bila kod mene…. Guletova pritajena ljubomora i kajanje sto nas je ikada i pozvao da dodjemo na ostrvo, i naravno otkrijemo da se nikada nije ni vatao sa Vesnom ispod rogaca..,.. Nasa zavist zasto Gule spava u kuci , a mi u satoru , kao i zahvalnost kada nas je sve primio u kucu za vreme oluje , kao i zavist i kaznjavanje pavlovica, te iste noci , jer je bio sa pascal, pa sad ko mu je kriv, neka spava u satoru ,a mi lepo u kuci po oluji. Noc kada je pavlovic video UFO ….. Sve su to bila iskusenja …ali drugarstvo je uvek na kraju pobedjivalo …. Sa Sipanom i na Sipanu smo odrastali, postajali ljudi…sator smo zamenili privatnim sobama, karneksova gotova jela , vecerama kod Mira u taverni…. Kako smo postajali stariji , tako je i Sipan odrastao sa nama….Nismo ga vise mogli zadrzati samo za sebe, dosao je i Laki, i Mica i Rada Strbac i Blaza sa nekim samo njemu poznatim tipovima…Sipan je postajao kolonija beogradjana, a mastani vise nisu bili tako prijateljski raspolozeni …dosla su i druga vremena.. Drug Tito nas je napustio i otisao u vecna lovista, bratstvo i jedinstvo je postajalo sve vise retkost nego obicaj,i odrzavalo se samo u homogenim sredinama i popupacijama , kao sto je bila THE Laka konjica…. Moje poslednje leto na Sipanu je bilo leto 1990 zajedno sa mojim roditeljima i mojim Miricem….Leto kada je Mirova taverna prozvana “srpskom ambasadom”a Bozo Brajevic, sadasnji gradonacelnik Sipan Luke, srpskim konzulom… ne znam da li zbog brade koju je nosio ili zbog cinjenice da smo mi , beogradjani , boravili u njegovoj kuci, iz prostog razloga sto je imao najbolje sobe…. San Sipan se naglo prekinuo..nismo bili spremni, to znam sigurno ….