The Laka Konjica

...za mene je vreme skijanja, uzivanja na suncu i snegu, zapaljene cigarete u gondoli zicare,reskom vazduhu i snegu koji skripi pod smuckama... Naucio sam skijati u 8-oj godini zivota, na Divcibarima ja klinja od jedva 150 cm sa skijama od 190 cm jer tada se tako merilo,stanes podignes ruku, savijes dlan,pa koliko ispadne ...tolika ti duzina skija i treba, a posto za mene nisi imalo 180cm zapale su mi malo vece , bez zicare, bez ski lifta, neumorno sam se penjao i spustao niz ledinu...Roditelji su pospesivali ovaj oblik rekreacije i nisu zalili novac i vreme da mi obezbede barem 7 dana zimskih radosti svake godine.... U pocetku, dok sam bio klinja , moj otac je isao sa mnom kako da sam se jedne zime ,skijao po Jastrepcu?!, naravno vise hodao i znojio se nego spustao niz breg, jer na Jastrepcu nema niti brgova, niti staza, samo sume i put... i po sumi i po putu, nije mi se bas dalo reskirati glavu... Kasnije sam odlazio sam ili sa nepoznatim drustvom, jer ,u pocetku mojih skijaskih

izgleda da mi treba vremena da neke stvari slozim u red , da se emocije nataloze, secanja iskristalizuju..pa tek onda mogu pisati i razmisljati o dogadjajima koji me dodiruju ....tako i o maturi ...trtebalo mi je skoto 5 meseci da nesto napisem o predivnoj veceri 15 juna 2013...35 godina mature ucenika 10-te beogradske gimnazije generacija 78 ... Taj godisnji odmor 2013 u srbiji je bio drugaciji od ostalih ...Nostalgija je preovladavala tokom 3 nedelje boravka u Srbiji ... nostalgija i prelepa secanja na proslo vreme, prijatelje koji su mi uglavnom nestali oz vidokruga, otisli nekim drugim stazama zivota, ili ostali dok sam ja odlazio .... U restoran "la casa nova" sizem 15-ak minuta pre oficijelnog pocetka zvanicne vecere i proslave, uredno na vreme,misleci, a ne shvatajuci da se po pravom srpskom obicaju trebalo stici 15 minuta posle pocetka ... no o relativiranju vremena i dogovorenih termina u Srbiji, neki drugi put ... Nervozan i pozitivno uzbudjen , pomalo upla