The Laka Konjica

ili moj stari i ja Moj otac ...Urosevic Milinko ce u oktobru napuniti 83 godine.Jos uvek je pokretan,bistre glave, ali i jako depresivan. nasledio je moju sobicu u svome stanu u kome provodi vecinu svoga vremena..izlazi samo da jede i ponekad da sidje u prodavnicu..Lezi u sobici i ceka ...Ceka svoga "Godoa"... A bio je nekad drugaciji, kao sto smo svi bili drugaciji....Rodjen u Valjevu, zavrsio je srednju masinsku skolu i neke daleke 1958 u Srebrnom, kod Kupara ili Cavtata smuvao moju majku pricajuci joj pricu o "kozi i sedam jarica"???!!! Kako mu je to uspelo , nemam pojma , ali moja je majka ostavila decka koji je bio u vojsci i udala se za ovoga sumadinca sa izuzetnim pripovedackim darom ... Tih 60-tih seljakaju se po bivsoj Jugi od Beograda do Mostara i natrag,zive kao podstanari i najzad dobijaju stan na Novom Beogradu u bloku 37, stan koji moj otac do dan danas nije napustio ... Moj otac je u zivotu imao tri auta ficu 750 sa registarskom tablicom BG 371

Moj surak je fenomenalan tip....dobro se slazem sa njim i razumemo se na neki precutni nacin..ponekad je dovoljno samo da se pogledamo i prsnemo u smeh , jer se razumemo i znamo o cemu se radi ....Saljivdzija je ali i podnosi salu na svoj racun..ponekad je pomalo dosadan , ali to mu oprastam ...takvi smo svi mi rakovi ... Elem taj moj surak , Milenko Tadic je tasner ,ima kucu u Krusevcu, na Bagdali, radionicu u prizemlju, masine u radionici , radnice iza masina ...u zlatno doba imao je vise od deset radnika, danas mnogo manje..ali ne zali se Milenko ...Kada mu posao slabije ide on posadi u svoju basticu, brusnice,aroniju,krastavac,paradajz... i time se intenzivno bavi...zaliva, gaji, cupka korov, obrezuje...on to sve radi sa puno ljubavi, jer zna Milenko ..da samo ljubav i paznja, nezne reci i blagi pogledi mogu pomoci mladoj stabljici da ojaca, cvetu da procveta, plodu da rodi ... Jedne je godine, o ono zlatno doba, kada je imao puno radnica, posadio Milenko paradajz, nekako tacno

....iskreno ne volim odmore u Srbiji....ne odmorim se kada sam tamo jureci od jednog prijatelja do drugog,pranirajuci koliko cemo dana biti u Beogradu, koliko u Krusevcu,Sremskoj Mitrovici....Ipak odlazimo za Srbiju i uvek nam je lepo..Zbog ljudi sa kojima se druzimo, zbog sala i posalica, ludorija koje ja i moj surak izvodimo u neogranicenim kolicinama ..i uvek kada se ponovo sastanemo, prisecamo se istih, smejemo "Ko ludi na brasno" i smisljamo nove ... Tako bese i ove godine, pa pomislih , da ja to stavim na papir ...dok me pamcenje ne izda Prosle godine smo usli na Tanjinu svadbu...naravno da smo u Sr.Mitrovici narucili i tortu ....i naravno da smo sretni i veseli , potpuno izludeli poslasticarku ..koja u jednom trenutku nije odista znala sta bi sa nama... no krenimo od pocetka: Po nekom uzasno toplom danu ulazimo u poslasticarnicu i moj surak prvo pita imate li sladoled od limuna ?? Dobivsi pozitivan odgovor narucuje za sebe 8 kugli sladoleda od limuna, trauma

Neka se prijateljstva ne zaboravljaju mozda pomalo izblede prekrije ih patina, sasvim malo potamne, ali dovoljno je samo vratiti se i sve ce ponovo zasijati istim sjajem. Vracam se ili ponovo dolazim? Nisam bio siguran dok nisam stigao, a kada sam izasao iz autobusa i upao u vrevu luckog grada znao sam.... Vratio sam se...Mozda sam pomislio ..nista se nije promenilo.. nisam bio u pravu..Mozda sam se ponadao da se nista nije promenilo,ali iluzija se ,srecom vrlo brzo izgubila... Promenila se Rijeka,promenio sam se i sam..i dobro je da je tako, jer ziveti u proslosti sputava poglede napred. Sedim ispred kazalista i ponovo sam onaj nadobudni samouvereni mladic od pre trideset godina ,ali samo na tren,tren koji je bio dovoljan da me vrati u stvarnost... Kazaliste je ostarilo,oronulo, a ja, ja se bolje drzim od njega.... Tih mozda pet minuta,koliko je dovoljno popiti samo jedno pice,otvorilo mi je oci...u Rijeku se necu vracati...Ako bude prilike u Rijeku cu dolaziti... Ono sto sa ht