The Laka Konjica

...za mene je vreme skijanja, uzivanja na suncu i snegu, zapaljene cigarete u gondoli zicare,reskom vazduhu i snegu koji skripi pod smuckama... Naucio sam skijati u 8-oj godini zivota, na Divcibarima ja klinja od jedva 150 cm sa skijama od 190 cm jer tada se tako merilo,stanes podignes ruku, savijes dlan,pa koliko ispadne ...tolika ti duzina skija i treba, a posto za mene nisi imalo 180cm zapale su mi malo vece , bez zicare, bez ski lifta, neumorno sam se penjao i spustao niz ledinu...Roditelji su pospesivali ovaj oblik rekreacije i nisu zalili novac i vreme da mi obezbede barem 7 dana zimskih radosti svake godine.... U pocetku, dok sam bio klinja , moj otac je isao sa mnom kako da sam se jedne zime ,skijao po Jastrepcu?!, naravno vise hodao i znojio se nego spustao niz breg, jer na Jastrepcu nema niti brgova, niti staza, samo sume i put... i po sumi i po putu, nije mi se bas dalo reskirati glavu... Kasnije sam odlazio sam ili sa nepoznatim drustvom, jer ,u pocetku mojih skijaskih

izgleda da mi treba vremena da neke stvari slozim u red , da se emocije nataloze, secanja iskristalizuju..pa tek onda mogu pisati i razmisljati o dogadjajima koji me dodiruju ....tako i o maturi ...trtebalo mi je skoto 5 meseci da nesto napisem o predivnoj veceri 15 juna 2013...35 godina mature ucenika 10-te beogradske gimnazije generacija 78 ... Taj godisnji odmor 2013 u srbiji je bio drugaciji od ostalih ...Nostalgija je preovladavala tokom 3 nedelje boravka u Srbiji ... nostalgija i prelepa secanja na proslo vreme, prijatelje koji su mi uglavnom nestali oz vidokruga, otisli nekim drugim stazama zivota, ili ostali dok sam ja odlazio .... U restoran "la casa nova" sizem 15-ak minuta pre oficijelnog pocetka zvanicne vecere i proslave, uredno na vreme,misleci, a ne shvatajuci da se po pravom srpskom obicaju trebalo stici 15 minuta posle pocetka ... no o relativiranju vremena i dogovorenih termina u Srbiji, neki drugi put ... Nervozan i pozitivno uzbudjen , pomalo upla

Tipicni ( citaj Holandjani) su u sustini jako povrsni, povodljivi i pokondireni skoro u svemu ,pa i u upotrebi jezika...novogovor je uzeo korena u holandskom jeziku tako da se potpuno odomacio u svakodnevnoj upotrebi, sto je pocelo poprilicno da me nervira i ide na zivce .... navescu samo nekoliko gluposti popularnih u holandskom jeziku WHAPPEN sto znaci izmenjivati poruke preko applikacije whatsapp WRIJFTELEFOON ili ti pametni telefon sa touch ekranom... ali u bukvalnom prevodu telefon koji mozes da trljas (glagol wrijven znaci trljati) i jedna genijalna izreka koju cujem svakoga dana skoro pet puta COMFORT ZONE .... ( naravno engleski pojam} ili ti u prevodu Prijatna zona, prijatno, domace okruzenje ...koja se upotrebljava za sve i svasta ..tako da : Pevac koji ne peva svoj repertoar je izbacen iz svoje confort zone,znaci primoran da radi nesto sto nije njegova specijalnost Plesac koji mora igrati moderan balet , a specijalnost mu je hip-hop na primer ..je takodje iz sv

Pisati o nekome koga nisi video 34 godine je tesko. Sa Majom se nisam video 34 godine .... U potrazi za srecom zivot nas je odveo drugacijim stazama ...mene putem dugim dve hiljade kilometara u Amsterdam... Nju, nekim drugim stazama, lutanjima ne toliko fizickim , koliko duhovnim do njenog NAXY Radija... Posle 34 godine sedeli smo u Amsterdamu, i udisali duh slobode...Bas onako ,kako ( ona to tvrdi , a ja sam priznajem zaboravio) smo mastali kada smo bili mladi i nadobudni... u potrazi za snovima ...Ne znam da li smo snove i ostvarili. poneke sigurno ...neki su ostali da se odsanjaju...za njih imamo jos vremena Iz razgovora, druzenja, nostalgije shvatio sam jedno ...Maja ima cilj u zivotu ...da druge ucini sretnima ..jer tada je i ona sretna, Maja ima ogromnu snagu i volju, da ljude ucini sretnima, bilo svojim programom na jednoj od najslusanijih radio stanica u Srbiju, cija je i vlasnica, bilo svojim nesebicnim delima, za koje ima i snage i sredstava.... Kada je dosla donela

ili moj stari i ja Moj otac ...Urosevic Milinko ce u oktobru napuniti 83 godine.Jos uvek je pokretan,bistre glave, ali i jako depresivan. nasledio je moju sobicu u svome stanu u kome provodi vecinu svoga vremena..izlazi samo da jede i ponekad da sidje u prodavnicu..Lezi u sobici i ceka ...Ceka svoga "Godoa"... A bio je nekad drugaciji, kao sto smo svi bili drugaciji....Rodjen u Valjevu, zavrsio je srednju masinsku skolu i neke daleke 1958 u Srebrnom, kod Kupara ili Cavtata smuvao moju majku pricajuci joj pricu o "kozi i sedam jarica"???!!! Kako mu je to uspelo , nemam pojma , ali moja je majka ostavila decka koji je bio u vojsci i udala se za ovoga sumadinca sa izuzetnim pripovedackim darom ... Tih 60-tih seljakaju se po bivsoj Jugi od Beograda do Mostara i natrag,zive kao podstanari i najzad dobijaju stan na Novom Beogradu u bloku 37, stan koji moj otac do dan danas nije napustio ... Moj otac je u zivotu imao tri auta ficu 750 sa registarskom tablicom BG 371

Moj surak je fenomenalan tip....dobro se slazem sa njim i razumemo se na neki precutni nacin..ponekad je dovoljno samo da se pogledamo i prsnemo u smeh , jer se razumemo i znamo o cemu se radi ....Saljivdzija je ali i podnosi salu na svoj racun..ponekad je pomalo dosadan , ali to mu oprastam ...takvi smo svi mi rakovi ... Elem taj moj surak , Milenko Tadic je tasner ,ima kucu u Krusevcu, na Bagdali, radionicu u prizemlju, masine u radionici , radnice iza masina ...u zlatno doba imao je vise od deset radnika, danas mnogo manje..ali ne zali se Milenko ...Kada mu posao slabije ide on posadi u svoju basticu, brusnice,aroniju,krastavac,paradajz... i time se intenzivno bavi...zaliva, gaji, cupka korov, obrezuje...on to sve radi sa puno ljubavi, jer zna Milenko ..da samo ljubav i paznja, nezne reci i blagi pogledi mogu pomoci mladoj stabljici da ojaca, cvetu da procveta, plodu da rodi ... Jedne je godine, o ono zlatno doba, kada je imao puno radnica, posadio Milenko paradajz, nekako tacno

....iskreno ne volim odmore u Srbiji....ne odmorim se kada sam tamo jureci od jednog prijatelja do drugog,pranirajuci koliko cemo dana biti u Beogradu, koliko u Krusevcu,Sremskoj Mitrovici....Ipak odlazimo za Srbiju i uvek nam je lepo..Zbog ljudi sa kojima se druzimo, zbog sala i posalica, ludorija koje ja i moj surak izvodimo u neogranicenim kolicinama ..i uvek kada se ponovo sastanemo, prisecamo se istih, smejemo "Ko ludi na brasno" i smisljamo nove ... Tako bese i ove godine, pa pomislih , da ja to stavim na papir ...dok me pamcenje ne izda Prosle godine smo usli na Tanjinu svadbu...naravno da smo u Sr.Mitrovici narucili i tortu ....i naravno da smo sretni i veseli , potpuno izludeli poslasticarku ..koja u jednom trenutku nije odista znala sta bi sa nama... no krenimo od pocetka: Po nekom uzasno toplom danu ulazimo u poslasticarnicu i moj surak prvo pita imate li sladoled od limuna ?? Dobivsi pozitivan odgovor narucuje za sebe 8 kugli sladoleda od limuna, trauma

Neka se prijateljstva ne zaboravljaju mozda pomalo izblede prekrije ih patina, sasvim malo potamne, ali dovoljno je samo vratiti se i sve ce ponovo zasijati istim sjajem. Vracam se ili ponovo dolazim? Nisam bio siguran dok nisam stigao, a kada sam izasao iz autobusa i upao u vrevu luckog grada znao sam.... Vratio sam se...Mozda sam pomislio ..nista se nije promenilo.. nisam bio u pravu..Mozda sam se ponadao da se nista nije promenilo,ali iluzija se ,srecom vrlo brzo izgubila... Promenila se Rijeka,promenio sam se i sam..i dobro je da je tako, jer ziveti u proslosti sputava poglede napred. Sedim ispred kazalista i ponovo sam onaj nadobudni samouvereni mladic od pre trideset godina ,ali samo na tren,tren koji je bio dovoljan da me vrati u stvarnost... Kazaliste je ostarilo,oronulo, a ja, ja se bolje drzim od njega.... Tih mozda pet minuta,koliko je dovoljno popiti samo jedno pice,otvorilo mi je oci...u Rijeku se necu vracati...Ako bude prilike u Rijeku cu dolaziti... Ono sto sa ht

ili 100 grama origana posle hapsenja toga leta na Sipanu, nastavio sam svoja putesestvija prvo do Rijeke a zatim planirano i do Venecije gde se ponovo susrecem sa "travkama"..... ovoga puta sasvim bezazlenim , ali moram priznati da su mi travke obelezile letovanje 1984 :) Volim putovanja, i volim da putujem sam , da sam sebi planiram dane, mesta obilaska, raspored....Od honorara koji sam zaradio u Rijeci, a koji je bio manji nego honorar Vokija Kostica za muziku u diplomskoj predstavi, (Pazi ja sam radio reziju a on muziku !!!) toga proleca kupujem devize, i moram priznati da sam tu bio lukaviji i pametniji od svoga oca, Milinka, koji je svu nasu 'porodicnu" deviznu ustedjevinu stavio u banku...i koja je naravno propala, i sa tim novcima planiram svoje putesestvije po suncanoj Italiji... Iz Rijeke autobusom odlazim u Veneciju i odmah se zaljubljujem u "staru damu" ( Veneciju mislim). O gradovima sam pisao, pa se necu previse zadrzavati opisujuci k

 ili "Ko je Mustafi nudio travu" Bese to neko cudno leto 1984 na sipanu ....Mozda zbog toga sto sam tada prvi i jedini put poveo i devojku ...koja je Guleta pitala gde u satoru moze da ukljuci peglu!!! Videvsi gde ce to odvesti Goravica odlcuje na nas postedi satora i sredjuje nam da besplatno spavamo u vili Katine, (koju je nadavno kupio jedan rus i tamo gradi novu palatu za sebe).Pokojna gluva Lela nam dozvoljava da se tu smestimo i da nam ipak bude nesto udobnije i komfornije nego u satoru( bez prikljucka za peglu).Moram priznati, nije to bila devojka za mene,vise smo se svadjali nego sto smo uzivali jedno u drugome, pa smo tu na sipanu i raskinuli vezu, sto zbog njenig flertovanja sa nekim arapskim animatorom, za francuske goste u "hotelu Sipan" koji se zvao Mustafa, sto zbog stalnih nesuglasica i nerviranja koje su dolazile sa moje strane. No bilo kako bilo, ostavljen,i bez devojke, odao sam se picu i bio sam vise "pijan nego star" kako to pesma lep

ili prica o njima Bilo je u istoriji "the lake konjice" smicalica i sprdacina, sala na sopstveni i racun nekog drugog, ove sam se nedavno setio i pokusao je opisati, neka mi ucesnici ne zamere, njihovu sam privatnost , zbog jako osetljivog sadrzaja postovao .... Bila je to neka cudna veza ...voleli su se kao pas i macka...ON iz glavnoga grada, ONA iz provincije...ON osoran i pomalo drzak, ONA isto tako ,samo sto je krasi jos jedna osobina ...nepopravljivi karijerista ! Kada se zaposlila ,sa svojih nekih 30-setak, stalno mu je probijala usi ...moj posao je ovakav, moja plata ovolika,ja mogu napredovati ,mene ceka karijera .... I ON se zaposlio, kao komercijalista u jednoj firmi u glavnome gradu, plata onako,uslovi za napredak..mrsavi.. nema veze ,vazno je da se radi , da kinta pristize svakog prvog ... Dolazila je ONA povremeno u prestonicu , da nas vidi, poseti i ponovo naturi na nos ...kakvu ima platu i kakvu ima poziciju ...I tada je njemu postalo previse ...U trenutk

U weekend sam se video sa Danijelom ...."citao sam tvoj blog" rece...i toliko nostalgije na jednom mestu nisam do sada nigde nasao... E to me je nateralo da se zamislim ??? Jesam li odista nostalgicar ? Odem na internet i potrazim pravo znacenje reci : nostalgija (gr...povratak u zavičaj, ...bol) tuga za zavičajem, čežnja za rodnim krajem; fig.čežnja za nečim što nam je nekada bilo veoma drago i prijatno; nostomanija (preuzeto sa www.vokabular.org ) i shvatim .. po toj definiciji nisam nostalgican, jer u meni nema tuge za zavicajem, nema ni ceznje za rodnim krajem, nema ceznje uopste !!!! U meni ima samo uspomena, lepih uspomena na lepu mladost ...Na blogu pisem o proslim vremenima , da bi ih sacuvao od zaborava, da bih se podsetio na ta vremena..ne zbog ceznje, ne zbog tuge, nego da ne bih zaboravio ko sam ....Tako da mi se vise dopadaju neke druge definicije nostalgije, po kojima sam mozda ,samo malo, ipak, nostalgicar ili nostalgican Nostalgija Осећај за повратк

ili...... da li cu ipak otvoriti Facebook account?? O 37 bloku sam pisao vec na blogu. O facebook-u nisam ...Nije me privlacio taj socijalni medij, nisam zudeo da saznam da li moja sestra ima 100 ili 125 poena u kvizu slagalica.Pogotovo sam se uzasavao da gledam slike svojih kolega i njihove dece.Smatrao sam da je socijalna mreza, mreza za otudjivanje , a ne zblizavanje ljudi ...I dalje smatram da je tako, ali poslednjih nekoliko dana ipak zavirim na face....Posto nemam svoj account,koristim Miricev...a razlog? Razlog je 37 blok! Kraj u kome sam odrastao, u kome bih najverovatnije i dan danas ostao, da me vetar nije poneo na drugu stranu. I shavatam da nisam ja jedini negde daleko od bloka, i shavatam da ima jos puno nostalgicara,u Kanadi, Australiji,Svajcarskoj.... Shvatam da su deca postala ljudi, a ljudi ostali deca...I da tamo neki kesten u dvoristu osnovne skole Djuro Strugar ne moze zameniti ni najveci kesten u Novom Zelandu...Jer... nije to isto...ne mirise isto, ne cvet