The Laka Konjica

Dragi moji VERNI citaoci.... Zelim Vam sretnu i veselu Novu 2011 Godinu Ostvarenje onih malih zeljica...Za velike cete morati angazovati nekog drugog, sebe na primer ... Zelim Vam zdravlja, sunca i mnogo zvezda padalica .... Neka vas ove male mudrosti Duska Radovica podsete kako da zivite narednu godinu : Sve sto vam treba trazite od dobrih ljudi. Oni nemaju mnogo, ali misle da ni to ne zasluzuju. Setite se sta ste juce radili. Pa, ako vas nije sramota, radite to isto i danas Za zivot je potrebno malo. Za nesrecan zivot trazi se mnogo vise. Nasmesite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorcine. Oprostite zivotu i svetu sto nisu savrseni. Budite dostojni tudje ljubavi, zavisti ili ljubomore. Tesko je biti sam. Od toga je jedino teze kad su dvoje sami. Za sve sto niste mogli recite da niste hteli. Unesite u monotoniju i mrtvilo necijeg zivota malo svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i loseg ukusa. Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli. Ja cu se potruditi ...jer bas u ovi

Bas u ovo vreme razmisljam , a kako bi i drugacije o Bozicu i svemu oko Bozica. Razumljivo bi bilo da kazem kako je to divan praznik i kako je divno slaviti ga Ali ne mogu ... Nekoliko razloga zasto ne volim Bozic : Kao prvo ..zato sto se na bozic rodio Hrist....Nemam nista protiv coveka, Ali imam protiv svih onih ratova koje su se tokom istorije vodile njegovo ime... Nista manje od toga me nervira licemerje i hipokrizija oko Bozica Evo nekoliko primera: Danas sam gledao jos jedan od "feel good "filmova..Neki sa Richard Gere Otprilike..oni se vole pa se svdjaju i na kraju su ipak zajedno Svako od nas se voli i svadja i zajedno je ..a je li to poenta Bozica ? Tacno je da Bozic propagira mir na zemlji i ljubav i toleranciju .. Ali koliko od toga je prisutno i posle Bozica? Jos jedan od razloga , pored tih filmova je i Tv program All you need is Love" Elem u tom programu prezentator dovodi u kontakt zaljubljene parove Sto samo za Bozic? pitam se ??? Mozda je ovo trapavo n

Petak 17 decembar: Sinoc je padao sneg...krupan mokar sneg..pod svetlima automobilskih farova kovitlaju se pahulje, u krugu ulicnih svetiljki vrtlog krupnih ,teskih pahuljica.....Ubrzo je sve postalo belo,tiho i idilicno..posmatrao sam belinu kroz prozor ....buljio u belinu moga ekrana...bio sam miran, jako miran....spokojan..sam.... U poslednje mi vreme prija kada sam sam, prija mi tisina, prija mi belina ekrana...prija mi praznina duse..... Belo ili prazno ? ...svejedno ....,ako smiruje, ako donosi spokoj,ako umrtljava osecanja, Belo i prazno .....svejedno... ,belo kad tad primi i drugu boju, belo nije konstanta, belo kad tad postane ,bar "prljavo belo"....prazno nikada ne ostaje prazno ..uvek se popuni necime Pitanje je vremena , a ni vreme nije konstanta ...vreme neumitno prolazi i od trenutka kada sam napisao prvi put belo i prvi put prazno, pa do ovoga trenutka,kada ovo citas proslo je vreme, nekoliko minuta, ili nekoliko sati , nekoliko dana ili nekoliko godina ...ali

Beograd 2010, novembar, miholjsko leto..laki konjanici sve sa dopisnim clanom gospodinom Jeremicem dogovaraju sustret, kako Cira rece , bez zena, dece i tasti. Mesto okupljanja "rupa na Banjici" kafana Sesir..vreme okupljanja 18.00. Zanova Jasna komentarise ..idete na matine ? Zan i ja potpuno iznad ove opaske sedamo u taxi u sa Novoga Beograda odlazimo na Banjicu... i naravno ne mozemo da nadjemo kafanu ...zovemo Pavlonju,potvrdjujemo kod Goravice i najzad stizemo na odrediste...i ponovo ih vidim...moje drugare.... Ovoga puta je proslo dve godine, ali opet kao da je prosao jedan sat od poslednjeg susreta ..Jeremu nisam dugo video 20 godina..prica o svojim dogodovstinama u Holandiji ,kada je radio za KLM.Nije uspeo da pusti korene u Holandiji, mislim da je za to previse "Srbin" u najboljem smislu te reci ...voli da pojede, popije ima vremena za sve i ne moze da podnese da neko ko radi isti posao ima vecu platu od njega... Kafana je skoro prazna, jedan zaljubljeni p

u ovoj hronici lake konjice ne mogu a da ne pomenem i nase "matorce" ili ti u pristojnijem izrazu , roditelje glavne krivce za dolazak na svet petorice decaka, kasnije clanova txe lake konjice. Ma mislim da su cak bili i ludji od nas sto potvrdjuju i brojne anegdote vazane bas za njih. Bozidar i Nadezda Pavlovic ponosni roditelji Pavlovic Gorana,Boza oficir, Nada uciteljica,Boza je bio saljivcina, zajebant, prvi koji je u Jugoslaviji nabavio "jastuce koje prdi" i postavljao ga svome pasenogu , nemcu kada je ovaj dolazio u retke ali plodonosne posete familiji Pavlovic, Boza je bio i pomalo prek covek,nije imao puno zivaca za kojekave sale na njegov racun i poslednjeg cega se secam je na mi nije bilo bas pravo kada je Ljilja, Pavlonjina supruga, pred maticarem izjavila da zadrzava svoje prezime i njemu pridodaje Pavlovic .... Nada je bila uvek u senci , predivna zenica, koliko se secam. blaga i nikada nije povisila ton , ni na Pavlonju niti na nas ....Mislim da su obo

godine studija : Priznajem , proletele su ..Akademija se ne studira, akademija se zivi ..i ja sam je ziveo punim plucima, davao ispite u roku , ucio zanat, razijao umetnika u sebi … Ponekad se svadjaio sa Borjanom , jer na primer nisam mogao shvatiti , zasto moram da reziram nekakvu glupu komediju umesto omiljene psiholoske drame … I to je boi prvi konflikt sa mojom profesorkom koji vredi pomenuti , ne zbog konflikta vec zbog lekcije koju sam naucio .. no da pocnem iz pocetka : Kraj prve godine , zadatak “sukob “smo savladali polozili ispit iz rezije I pred sam raspust dobili od Borjane zadatak …izbrati dve scene za sledecu godinu …dramu I komediju …kako bi na tome savladali “karaktere” to je ujedno bio I glavni zadatak za ispit iz rezije na drugoj godini … Naravno leto na Sipanu , naravno ludovanje I opijanje , naravno curice ali I kponeka komedija u mome rancu , jer treba odabrati scenu za narednu godinu …. Kao mladi nadobudni umetnik , koji ce jednoga dana promeniti svet I kome

Postao sam jedan od cetvorice velicanstvenih , jedan od cetvorice studenata u klasi Borjane Prodanovic I Svetozara Rapajica…Jedan novi svet se otvorio I privukao me da ga zivim punm plucima … Akademija se ne studira ,akademija se zivi…Na predavanja se odlazi , ne zato sto se mora , nego da bi se upilo I dozivelo znanje I iskustvo koje te vodi ka jednom cilju …da otkrijes I razvijes talente koji su skriveni u tebi . Te sam mudrosti dobijao dozirano kao lek od Borjane I Toze, bas kao I whisky koji se trosio u ipak malo vecim dozama , od mudrosti … Borjana nas je ucila kako da reziramo , ali I kako da zivimo, ucila nas je zanatu, tehnici, a umetnicku zicu u nama polagano otkrivala , kao skriveni dijamant I obradjivala je sa puno strpljenja, ljubavi I pedagoskog umeca …. Borjana nije bila samo docent, profesor na klasi , Borjana je bila I majka I prijatelj I kolega , I to je ono sto je Borjanu cinilo Borjanom …. Postali smo I deo njene porodice, upoznali baka Micu, plemenitu staricu I pe

Evo me ponovo , svrbe me prsti da ponovo pisem… Na fakultet dramskih umetnosti , odsek pozorisna rezija, prima se do 8 kandidata… Bio sam dovoljno lud da poverujem da cu biti jedan od osam velicanstvenih , ili bar da pokusam , da se ne bi posle kajao … Na politickim naukama polazem u junskom ispitnom roku odbranu I zastitu I marksizam ..sa nekim jadnim ocenama 6 jer to su dva ispita koja su se svuda polagala I vazila mi za reziju ako je uposte upisem , mislio sam… I jednoga dana u junu saopstavam Milinku I Vati , vidim ih dan danas kako me gledaju sa nevericom,da cu toga leta spremati prijemni ispit za Fakultet dramskih umetnosti , odsek pozorisna I radio rezija … Moji divni roditelji su sigurno pomislili da mi je vrucina udarila u glavu , ali posto mi je do tada sve dobro islo u skoli I fakultetu , verovatno su pomislili ,, pusti ga , kada ne bude polozio vratice se on na politicke nauke ,ma maker I po cenu jedne propale godine … Ja ne znam sta sam pomislio , I da li sam uposte nesto

Posredstvom gospodina Pavlovica mogu sa ponosom podeliti ove slike sa svima koji prate ovaj blog. Uzivajte i secajte se ! Iskoristio bih priliku da zatrazim jos foto materijala , ko ga poseduje , neka mi posalje ili ostavi u komentaru

Posle najduzeg leta u istoriji txe lake konjice doslo je vreme i za univerzitetsko obrazovanje..Kao svaki pubertetlija ja sam hteo da studiram novinarstvo, te upisujem Fakultet Politickih Nauka , smer novinarstvo …Gule me sledi I on postaje vanredni student istoga hrama znanja…Cira bez problema upisuje Eletrotehniku, Zan Visu ekonomsku skolu, A Pavlovic koliko se secam prekida skolovanje ili upisuje visu masinsku skolu … Moram reci da Pavlovic I nije bio neki student, vise ga je zabavljalo da vreme provodi sa Tanjom Terzin, ogromnom tadasnjom ljubavi , zbog koje je batalio svoje obrazovanje I uopste svoj intelektualni razvoj na polju nauke, vise se bavio kulinarstvom, pravljenjem slaga I tako to …ali o tome necu pricati jer zalazi u intime postovanog gospodina Pavlovica, a o svojim intimama neka pise sam … Gule I ja vredno odlazimo svako jutro na predavanja, I zavrsavamo u obliznjoj kafani koja se zvala “kovac” da tamo simbolicno kujemo brucoska iskustva…Naravno da nam nije islo , a

Dobijam primedbe da sam postao prozapadnjacki , ali moji drugovi zaboravljaju da smo I u nasoj mladosti bili zapadnjacki orijentisani, sto nekada I nije bilo kako lose… Kao pozitivan primer nase zapadnjacke orijentacije navescu zaposlenje tokom letnjeg raspusta, sa kojim smo I finansirali nasa letovanja na Sipanu. Elem, jednoga davnoga leta 1977 ili 78 odlucismo da po zapadnom sistemu radimo u Institutu za kukuruz, u zemun polju kao sezonski radnici na oprasivanju kukuruza. Pavlovic, Goravica I moja malenkost naravno preko veze , a to je bila moja majka, odluciju da daju skromni doprinos jugoslovenskoj poljoprivredi, da oprase nekoliko hiljada stabljika kukuruza . I stvore novi hibrid , kasnije cuven u svetu kao ZP405 ili ti secerac…. Nas posao nije bio tezak…prvo smo stavljali papirne kese na metlicu kukuruza , a zatim posle nekoliko dana …tu istu kesu na klip kukuruza . tako ih u stvari vestacki oplodjavali… kao da kukuruz nije sam mogao da se oplodjava, ali to je smislio neki

Sinoc sam napisao brzim preko Bosne I I taman kada sam hteo da ga uplodujem na blog …nesto kvrcnu I izgubih citav clanak, a bio je epohalan ….neponovljiv, biser moga knjizevnog rada… Zato evo sada , Brzim preko Bosne II u nadi da ce dosegnuti bar priblizno visine svoga predhodnika, koji se izgubio negde izmedju jedinica I nula u mome kompjuteru … Dakle: U Ploce stizemo bukvalno 5 minuta pre polaska voza, trcimo I kacimo se za zadnji vagon voza u pokretu..uspevamo da se ukrcamo u prepuni voz koji ce nas vratiti u prestonicu…U vozu guzva neopisiva… nigde iglu da spustis a kamoli nogu, balansiramo u tesnom hodniku pritisnuti koferima, torbama, I znojavim putnicima… Ocajni tako stizemo do Sarajeva a tamo …za ne poverovati …stoji drugi, prazan voz koji takodje ide za Beograd! Bez razmisljanja odlucujemo da se prebacimo u taj voz I nekako manevrisuci kroz masu uspeno da izadjemo iz vagona za koji sam ponekad mislioda ide za Ausvic ,a ne za Beograd…u trenutku izlaska usi nam para pistalj

Zamoljen ili bolje receno isprovociran od strane jednoga druga, cije ime necu sada spominjati, a zovu ga Zivota,evo prisecam se I Cavtata daleke 1978 godine. Ni dan danas ne znam kog smo djavola odlucili da odemo u Cavtat, da li su tamo bile Zanove ribice iz ekonomske skole, ili se Guletu prohtelo da vidi I neko drugo more, osim sipanjskog, no ipak odlucismo na kraju leta na sipanu da provedemo I par dana u Cavtatu. Zan, Gule I moja malenkost , opremljena Cirinim satorom , iskrcava se na autobuskoj stanici Cavtat u kasno prepodne jednoga letnjeg, vrelog , avgustovstog dana…. Cavtat ima predivnu rivu I lungo mare oko celog rta, jedno 3-4 km dugacku, naravno u krug… Neznajuci gde je kamp u kome se mozemo smestiti krenusmo mi rivom da ga trazimo , po suncu u punoj ratnoj spremi, rancevi, vrece za spavanje, sator, tezak kao olovo, samo Gule nosi svoju putnu torbicu u kojoj se nalazi cuvena prugasta pidzama, koja je inage vredna jednog posebnog poglavlja, koje ce sipurno I dobiti na ovome b

Cesto se pitam da li je to moguce …kako smo i zasto ostali drugari posle svih zvrcki,namestaljki i podmetacina koje smi jedni drugima smisljali …. Evo samo nekoliko primera kojih se secam , neka me drugi dopune i slobodno napisu cega se oni secaju : Slucaj zaledjene cepanice : Guletu sam licno razbio glavu zaledjenom cepanicom , kad smo kao klinci razbijali ledenice jedno drugom o glavu….lepo sam rekao ..”ne igem se vise”a on ponovo ledenicu o glavu..vratio sam mu cepanicom , kao posledica razbijena glava… Zasto si mi to ucinila kad znas da te volim : Neki tvrde da sam to rekao S... posle zurke kod Andreja, ja sam je ovdeo na zurku a Ona se povatala sa Andrejom…nije bilo lepo od nje ,ali ja to nikada nisam rekao…mozda sam samo tako nesto pomislio… Pokusaj ubistva na ljuljasci: Zan sa rukom u gipsu, tacnije pola tela mu je bilo u gisu , jer je jadnik slomio klucnu kost …..Dakle Zan sedi na ljuljasci ,onako sakat, pavlonja odvrce sraf koji drzi lanac ljuljaske ..i naravno Za

Na Sipanu slavimo Gule i ja 50 godina postojanja…1 vek podeljen na dvoje . Mladici u punoj snazi, u cvetu zivota, matore konjine sa vragolastim decackim osmehom. Miric i Mira su dale sve od sebe da nas iznenade, moj Miric je smisljao, a Mirova Mira kupovala, ostvarivala, nabavljala i cuvala tajnu…. 30 juna u 20.00 casova nas je kod Mira u taverni docekao predivno namesten sto, ukrasen balonima, rodjendanskim trakama i cvecem, svako od zvanica je dobio i nekakvu pistaljku kod koje ,kada dunes u nju …pored bozanstvenog zvizduka, odmotava se i nekakav jezik , hahaha Toma (48) i Nina(6) su bili posebno odusevljeni tim izumom ;) Bilo je to vece puno uspomena, scampi , crnog vina I Baldovog “brodeta” Na kraju veceri smo dobili I tortu , naravno cokoladnu, sa 50 svecica … Kao deca samo se radovali poklonima, torti, svecicama, ali najvise smo se radovali uspomenama Vece koje se na zaboravlja tako lako ..kao ni oni ljudi koje sam video, cuo o njima I njihovim sudbinama..Ponovo boomerang, po

1989 na Sipan se moglo stici : ponedeljkom, sredom, petkom i subotom 2009 na Sipan se stize svakodnevno u 13.00 15.30 18.55 I 21.55 I tako stigosmo 24 06 2009 sa” Nonom Velom ” u 18.55 , tacno po redu voznje u Sipan luku. Kroz Harpute pored Prijezbe za tacno 40 minuta iz Gruza u Sipan luku… Sunce je zalazilo a luka sijala starim sjajem…Posle 20 godina na Sipanu ….Ne znam sta sam ocekivao od povratka ,ali znam da se nisam razocarao…Kao da je vreme stalo, kao da sam se vratio u proslost ..sve je tu neizmenjeno , staro i poznato …. Baldov kafic na mulu, Lukrina butika , Mirova taverna, hotel, Dom , setaliste prema prijezbi, vila u katinama…sve je netaknuto , potpuno isto kao i kada sam pre 20 godina Perastom u 6 sati ujutru napustio luku. Da li je moguce da je vreme stalo da je prosao samo jedan dan umesto 20 godina ??? To pitanje ce mi se cesto vracati u misli …kao bumerang … i iluzija ,da je tako, mesati sa realnoscu, svaki put kada ga budem postavio sebi i dragim prijateljima na sipa